Како наводе, Руско-амерички односи су „у опасном ћорсокаку“, претња војним конфликтима, која може да прерасте у нуклеарни рат, је поново реалност. Земље су се окренуле озбиљној трци у наоружању, спољна политика Вашингтона се своди на реакције, санкције, нападе у јавности и резолуције конгреса.

Поред тога, пандемија ковида 19 је само погоршала ситуацију, довела је до озбиљног пада економије уместо да промовише сарадњу, наводи се у писму, које је, између осталог, потписала и бивша саветница Беле куће Фиона Хил.

У исто време свет је пред великим изазовима, за које је потребна сарадња Америке и Русије, укључујући и опасност од нуклеарног конфликта и промене глобалне климе. Улози су толико високи да америчке власти морају пажљиво да проанализирају и промене тренутни курс, сматрају аутори чланка.

Према њиховим речима, они немају илузије – Москва „узима територије“ суседних држава, оспорава улогу Вашингтона као светског лидера и „меша се“ у унутрашње послове Америке. „У најбољем случају наши односи ће бити смеша супарништва и сарадње. Политички изазов ће бити да се пронађе најпогоднији и најбезопаснији баланс“, сматрају потписници писма.

Начини борбе са „руским мешањем“ у изборе

Према њиховом мишљењу потребно је да се пронађе ефективан начин борбе са „руским мешањем“ у америчке изборе. Основне мере морају да укључе учвршћивање изборне инфраструктуре, санкције против Руса „који користе украдене информације као оружје“ и противдејство хакерским нападима.

Вашингтон би требало да увуче Москву у преговоре „без јавности“, притом је потребно да обрати пажњу на способност сваке стране да може да нанесе штету на веома важан део инфраструктуре друге државе.

Обе државе су у могућности да униште једна другу за 30 минута, зато је потребно да имају „апсолутне дипломатске односе“. „Они су нам потребни као најважнији елемент сигурности, како би све заблуде и погрешне прорачуне свели на минимум, а које могу довести до рата. Обнављање нормалних дипломатских односа мора бити приоритет Беле куће и конгреса“, подвлачи се у писму.

Америка мора да се придржава стратешке позиције „која је била добра“ у периоду Хладног рата – избалансирана посвећеност обуздавању. На тај начин подржавајући одбрану, Вашингтон би требало да увуче Москву у озбиљан и стабилан стратешки дијалог, са циљем да се уклони неповерење и непријатељство.

Истовремено, потребно је да се усредсреде на велики и неодложни проблем сигурности, са којим се сусрећу обе државе, укључујући и продужење Споразума о смањењу и ограничавању стратешког офанзивног наоружања (Старт 3).

Притом, не треба заборавити да тренутна позиција Вашингтона појачава спремност Москве да подржи „мало конструктивне политичке аспекте“ које Пекинг има према Америци. „Окренути путоказ на другу страну“ неће бити једноставно, али то би требало да буде циљ америчких власти, сматрају аутори писма.

Чврсти принципи

У односу на важна питања према којима се њихови интереси сударају, као што су Украјина и Сирија, Америка мора да има чврсте принципе, „треба да их подели са својим савезницима и да тежи правичном исходу“. Ипак више пажње је потребно да се посвети кумулативном ефекту, који може за обе стране да буде уравнотежен и да представља корак напред ка билатералним односима.

Поред тога, Америка мора да има флексибилнији режим санкција, да се усредсреди на одређена ограничења, која може да смекша у замену за руски одговор, односно „напредовање преговора ка решавању сукоба“. У том смислу ће бити потребни „напори како би се прекинуло мешање“ у америчке изборе. За то ће бити потребна политичка воља како Белог дома, тако и конгреса, уверени су експерти.

„На крају, реалност је то да Русија током владавине Владимира Путина делује у оквирима стратегије, која својим коренима припада националним традицијама. Таква стратегија има подршку и код елите и целог друштва. Будући његов наследник, чак и ако буде више окренут демократији, ће највероватније деловати у истим оквирима. Претпоставка, на основу које амерички политичари сматрају да ми можемо и морамо да променимо те оквире, је погрешна. Исто тако би било сулудо мислити да ми немамо други избор, осим да се придржавамо тренутне политике“, наводе.

„Америка мора да живи са постојећом Русијом, а не са оном какву она очекује да буде, да потпуно искористи своје јаче стране, али да буде отворена за дипломатију. Ако се томе посветимо, можемо да се изборимо са изазовом који за нас представља Русија и да покушамо да наше односе претворимо у конструктивније. Цена неуспеха је превисока“, закључују аутори чланка.

Иначе, ово отворено писмо потписало је укупно 103 америчка политичара, бивша политичара и политичка стручњака.