Према подацима листа „Форбс“, имовина коју поседује породица Рокфелер процењена је на свега 11 милијарди долара. Ипак, многи сматрају да је ова цифра вишеструко већа.

Како су дошли до свог богатства, најбоље сведочи листа од 10 јавно документованих случајева који се Рокфелерима, понајпре, стављају на терет:

10. Отимачина

Како је писало у новинама 1911. године, изворни власници железнице управо су завршили полагање пруге. Они су хтели да граде терминале, али им је недостајало новца. Ту на сцену ступа велечасни Гејтс, човек који је управљао добротворним донацијама Рокфелерових. Гејтс тада објашњава власницима да је Џон Д. Рокфелер пратио изградње њихове железничке пруге и да ће им позајмити новац. Људи су прихватили зајам за 420.000 долара. Два месеца касније Рокфелер је захтевао да морају новац да врате одмах због неке „финансијске срамоте“, те су били приморани да му предају пругу.

9. (не)Плаћање радника

Џон Д. Рокфелер није имао претерано високо мишљење о људима који су радили за њега. Његов блиски сарадник је 1913. јавно признао да не верују у концепт минималне плате и да сваки дечак и девојчица, сваки мушкарац и жена зарађују тачно онолико колико вреде.

8. Масакр у Лудлову

1914. године су рудари почели да протестују. Рудници су били опасни, плата је била никаква, и што је још горе, плату су добијали у боновима које су могли да потроше само у Рокфелеровим трговинама. Кад су кренули у штрајк, Рокфелер млађи послао је наоружане мушкарце да разбију штрајк. Једанаесторо деце, две жене и неколико мушкараца је изгорело у шаторима, које су ти Рокфелерови поданици запалили.

7. Жене и деца у страху

Након тог масакра су све жене и деца међу Рокфелеровим запосленима живели у потпуном страху. Дон Мекгрегор је записао да су деца често бежала од њега зато што је он био странац. Одрасли су знали да је он на њиховој страни, али деца нису. Деца су чула приче о Лудлову.

6. Лажне вести и контола медија

Након масакра у Лудлову, Рокфелеровима су биле потребне све могуће добре вести. Због тога су покренули часопис, а удружили су се с Рандолфом Херстом, моћним новинарским издавачем, како би објављивали само добре ствари о њима и опасно лагали о противницима. Преузевши монопол у медијима, лобирали су доношење великог броја закона и забрана, не само у САД-у, већ широм света, вршећи тако снажан утицај и на спољну и на унутрашњу политику Вашингтона.

5. Човек у покушају

Џон Рокфелер млађи је 1915. одлучио да посети један рудник, како би показао да је и он само смртник. Посета је била тотална пропаст. Осим што се толико уморио од пет минута рударења да је морао да преспава у руднику, ни рударима се није свидео, па су га већином игнорисали.

4. Уплитање у образовање

Џон Д. Рокфелер трошио је баснословне своте новца на високо образовање како би примирио јавно мњење, али и вршио утицај на стварање нове елите. Кроз своју фондацију финансирао је образовне институције и то искључиво конзервативног предзнака. Најмрскији идејни непријатељ биле су му идеје о синдикатима и организованом раду.

3. Није помогао у рату

Док је већина богатих породица тог времена нудила свој новац или су се одрицали плате, Рокфелер је одбијао да даје чак и зајам било Русима било Британцима.

2. Избегавање пореза

Још током Првог светског рата, Рокфелер је у своју фондацију спремио 100 милиона долара. Од тога је зарађивао шест милиона долара годишње, на које није плаћао никакав порез. И док би фондације требало да служе само у добротворне сврхе, на његов рачун долазиле су многе оптужбе да је трошио огроман новац за своје потребе.

1. Цена горива

Амерички Конгрес тражио је да Рокфелер објасни зашто је стално подизао цену горива. Њему је прекипело и рекао је да само понуда и потражња могу да диктирају цену. Американцима је гориво било неопходно и били су спремни да плате цену коју је Рокфелер формирао.

Званична биографија

Подсетимо, данас је преминуо Дејвид Рокфелер, у својој 101. години живота, мирно у сну у свом дому у Покантико Хилсу. Био је најмлађи од шесторо деце Џона Д. Рокфелера јуниора и био је последњи живи представник своје генерације Рокфелерових. Био је на челу једне од најмоћнијих породица на свету и након смрти своје браће и сестара је постао чувар богатства и човек који је управљао једном од највећих пословних, али и „филантропских“ империја на планети.

Студирао је економију на Харварду и Универизитету у Чикагу, служио је војску, а затим је пословну каријеру отпочео у чувеној банци Чејс, коју су, иако је породица имала само пет одсто акција, многи звали „Рокфелер банком“. Након 35 година каријере у којој је двадесет година био на челу „Чејс Менхетна“ отишао је у пензију 1981. године, када је имао 65 година.

Током II светског рата служио је у војној обавештајној служби, на пословима везанима за економску шпијунажу. Крај рата је дочекао са чином капетана.

Дејвид Рокефелер је 1954. године покренуо Билдерберг групу, а 1973. године основао је Трилатералну комисију. Утицај тих удружења на светска кретања је велик, али не до краја препознатљив.

Имао је огроман утицај у свету и део је последње генерације која је концентрисала новац и моћ само у најужем кругу породице. Како преноси АП, састао се са више од 200 шефова држава у више од 100 земаља света током каријере, а често је дочекиван као и да је сам највиши државни званичник.

Након пословне каријере, трудио се да одржи моћ породице и бавио се добротворним радом, због ког је добио и највеће америчко признање за цивиле – Председнички орден слободе 1998. године. Његова породица је саопштила да је Дејвид Рокфелер донирао више од две милијарде долара разним институцијама – од Рокфелер Универзитета, преко Харварда, до низа музеја.

Оженио се Маргарет Меграт 1940. године и иза себе је оставио шесторо деце. Супруга му је преминула 1996. године. Он сам, имао је седам трансплатација срца.

Према подацима листа „Форбс“, Рокфелерова имовина је процењена на две милијарде долара.