Губитак Истанбула од стране опозиционог кандидата на недавно одржаним локалним изборима у Турској, многи амерички коментатори, а нарочито произраелски аналитичари, дочекали су са узбуђењем, најављујући крај 17-огодишње доминације председника Реџепа Тајипа Ердогана у унутрашњој политици која траје још од његове запањујуће победе на општим изборима 2002. године.
Циљ ових предвиђања „судњег дана“ и „психолошког рата“ јесте да се Ердоган изнервира, да се омекша и присили на одбацивање своје чврсте анти-ционистичке политике и отворене подршке палестинској борби, као и да прекине своје блиске односе са руским председником Владимиром Путином – укратко, да се одрекне своје независне спољне политике. Вашингтон је нарочито циљао Ердоганову одлуку о куповини ракетног система С-400 од Русије.
Међутим, Ердоган је шокирао Сједињене Државе тиме што је наставио са куповином С-400, отворено пркосећи претњи санкцијама. Испорука делова ракетног система отпочела је пре пет дана и готово сваког дана руски војни транспортни авион слеће у Анкарукако би испоручио све делове система С-400 АБМ. И не само то. Ердоган је Американцима показао „средњи прст“ тиме што је нагласио да му је председник Трамп у приватном разговору (на маргинама недавно одржаног Г20 самита у Осаки) рекао да неће бити никаквих санкција, без обзира на то шта амерички званичници буду говорили.
Према Блумбергу, Трампов тим је усагласио пакет санкција и планира да их обзнани касније у току ове недеље чим их председник буде одобрио. С друге стране, Ердоган је у недељу изјавио да Трамп има овлашћење да одустане од санкција против Турске и „будући да ствари стоје тако, Трамп је тај који мора да пронађе средњу позицију“. Међутим, амерички државни секретар Мајк Помпео је у интервјуу Вашингтон постуобјављеном касно у недељу јасно истакао да „закон предвиђа увођење санкција” и да је уверен „да ће се САД придржавати закона и да ће се председник Трамп придржавати закона“.
Изгледа да је Ердоган одлучио да тестира да ли Американци блефирају. Током викенда је открио да ће руски систем бити инсталиран и спреман за употребу већ до априла наредне године. У исто време је поменуо могућност „заједничке производње“ руског система у Турској. Према његовим речима, „С-400 су најснажнији одбрамбени системи против оних који желе да нападну нашу земљу. Ово је наш заједнички инвестициони подухват са Русијом и, ако Бог да, тако ћемо наставити да радимо и убудуће“.
Ердоган свакако не звучи као да га је потресао пораз кандидата његове странке на изборима за градоначелника Истанбула. Не узнемирава га пропаганда америчких медија и тинк-тенкова усмерена против њега. Нити његово понашање указује да се повлачи.
Узевши све ове факторе у обзир, не може се искључити могућност да Трамп или одложи санкције, или одустане од санкција против Турске, земље у којој амерички председник има значајне пословне интересе. Оно што се са сигурношћу може предвидети јесте то да ће Ердоган снажно реаговати на било какве санкције од стране САД. Он има неколико опција на столу – од протеривања америчке војске из њених база у Турској (што би, наравно, подразумевало и уклањање 60 нуклеарних бомби), до покретања дуго разматраних војних операција против курдских милиција на северу Сирије.
У овом другом случају, ако Турска побије курдске борце, Сједињене Државе ће остати без играча на терену у Сирији, због чега ће бити тешко одржати било који облик континуираног америчког војног присуства у региону Еуфрата. То ће се, наравно, јако лоше одразити и на израелске интересе. Пентагон је већ нервозан.
Све указује да је Ердоган донео стратешку одлуку да будућност Турске лежи у евроазијским интеграцијама, а тренутна спаринг борба је само игра сенки. Његов недавни састанак са кинеским председником Сијем Ђинпингом непосредно након самита Г20 у Осаки – и у Пекингу – и његова снажна подршка кинеској политици по питању проблема са Ујгурима се могу протумачити само као промишљен, добро прорачунат потез како би се осигурало да неће бити никаквих трзавица у гравитирању Турске ка Истоку.
Ердоган је нарочито увидео да кинеска Иницијатива појас и пут представља баш ону алтернативу која му је потребна да оживи турску економију и издржи притисак Запада. Таблоид кинеске Kомунистичке партије Глобал тајмс прокоментарисао је да је Ердоганов састанак са кинеским руководством „донео политички консензус између Kине и Турске да дубљем нивоу разумевања.
Политика Kине у вези покрајине Синкјанг је њено унутрање питање у које ниједна друга држава нема право да се меша. Ердоганове изјаве по питању Синкјанга су премиса и гаранција за унапређење билатералне сарадње“.
У свом ауторском тексту за Глобал тајмс уочи доласка у Пекинг, Ердоган је написао: „Турска дели визију Kине када су у питању очување мира у свету, очување глобалне безбедности и стабилности, промоција мултилатерализма и подржавање принципа слободне трговине. Свет данас тражи нову, мултиполарну равнотежу. Потреба за новим међународним поретком, који ће служити интересима целог човечанства, кристално је јасна. Турска и Kина, две најстарије цивилизације на свету, имају одговорност да допринесу изградњи овог новог система“.
Очигледно је да Ердоган више уопште не мари за америчке санкције. Прочитајте коментар новинске агенције Синхуа под насловом: „Експерти тврде да је Ердоганова посета знак усклађивања турско-кинеских интереса“.
Превео Радомир Јовановић, Извор Индиан Пунцхлине
(стандард.рс)