Ослобођење Авдејевке: Који је стратешки значај „капије Доњецка“ Стефан Добрић

Јединице руске војске у зони Специјалне војне операције су 17. фебруара ослободиле Авдејевку, индустријски град у близини Доњецка. У питању је град који је важио за најутврђеније место на украјинском фронту, будући да је украјинска војска од средине 2014. године градила фортификације, бункере подземне и надземне, системе ровова и друге објекте, чиме је од Авдејевке направила праву „непробојну“ тврђаву.

Ипак захваљујући храбрости, ефикасности и искуству руских бораца, након четири и по месеца активне битке и око месец дана урбаних борби Авдејевка је ослобођена, а украјински милитанти су се у расулу повукли како би сачували живу главу.

Важно је нагласити, да је украјинска тврђава у протеклих девет година служила као место из ког се редовно гранатирао центар Доњецка, а у овим нападима страдало је неколико хиљада цивила.
Како је у очима Запада „место од великог стратешког значаја“ постало други Бахмут

Када је средином октобра битка за Авдејевку ушла у активну фазу, већина западних медија, тинк тенкова и истраживачких организација означила је овај град као место од великог стратешког значаја и „симбол отпора руској агресији“, које се мора бранити по сваку цену.

Боље речено, понављао се наратив са почетка битке за Бахмут, тј. Артјомовск који је, наравно док је био под украјинском контролом, такође био кључно чвориште и место за Кијевски режим.

Ипак како је време одмицало и како су руски борци остварили пробој најпре у јужном, а потом и у северном делу, Авдејевка је од непробојне тврђаве „украјинских бранитеља“ и града од стратешког значаја постала само мали градић од симболичког значаја за Русију.

Потом су се, као и у случају Артјомовска, када је Авдејевка ослобођена појавили извештаји о „катастрофалним губицима руских нападача“ и теза да се ради о „пировој победи Москве“, од које Оружане снаге РФ неће моћи да се опораве.

Тако је „независни“ амерички тинк тенк Институт за студије о рату оценио да Русија више неће напредовати на фронту јер ће „руске снаге бити деградиране због вишемесечних напада у Авдејевки, док ће новопридошле украјинске јединице бити способне да држе нове линије одбране западно од града“.

Да амерички институт, иначе познат по пласирању вешто замаскиране проукрајинске пропаганде, и овај пут није био у праву показују резултати са терена.

Наиме, непосредно након ослобођења града, руске јединице на Доњецком правцу нису прешле у дефанзиву, већ су наставиле са офанзивним операцијама па се борбе тренутно воде у Ласточкину – селу западно од Авдејевке преко ког су се украјински војници повлачили, а тактички успеси забележени су и на другим деловима фронта.

Због чега је Авдејевка заправо стратешки важна?

Као што је већ поменуто, украјинска војска је овај релативно мали град у ДНР готово читаву деценију користила као базу за нападе на центар и стамбене четврти Доњецка, најчешће употребом вишецевних ракетних лансера (укључујући и амерички ХИМАРС) и самоходних хаубица.

Будући да је удаљеност од централног дела Доњецка свега 15 км, а од његових најсевернијих делова 10 км, украјински милитанти су наносили велику штету цивилној инфраструктури, јер су руска војска и службе за хитне случајеве имали веома мало времена да реагују и упозоре локално становништво.

Ослобођењем Авдејевке, учесталост ових напада биће знатно умањена, јер иако и даље постоје мања места у близини Доњецка под украјинском контролом, у њима није могуће сконцентрисати толику количину људства и артиљеријских средстава.

Други разлог због ког Авдејевка има велику важност за читав Доњецки правац су оближње комуникације – путеви и пруге, који се налазе непосредно иза „капије Доњецка“ како је поједини медији исправно називају.

Наиме, на око два километра од југоисточног дела Авдејевке налази се раскрсница на којој се укрштају два пута: Доњецк-Горловка и Доњецк-Констатиновка. Први ће након неопходних радова и обнове служити као кључна комуникација за транспорт наоружања, муниције и друге опреме између два града, док би други у будућности могао да послужи у операцијама за ослобађање Констатиновке, а касније и Краматорска.

Два километра источно од друмске раскрснице, налази се и железничко чвориште у граду Јасиноватаја, које ће се због смањења ризика од украјинских удара, након поправке такође користити у логистичке сврхе.

Осим тога, након Авдејевке на овом делу фронта нема већих градова, нити приближно добро утврђених места што може олакшати напредовање руских трупа, док ће украјинске снаге бити принуђене да граде нову линију одбране како би их зауставили.

На крају, Авдејевка је и добар показатељ (не)способности обеју страна. Са једне стране руска војска успела је да за четири и по месеца ослободи индустријски град, који је у протеклих девет година претворен у најутврђеније место на свету, док је украјинска доживела катастрофалан пораз током покушаја да пробије „Суровикинову линију“, изграђену за само нешто више од пола године.

Стога се може закључити, да је након две године борби и искустава из СВО руска војска боље обучена и способнија за спровођење како офанзивних, тако и дефанзивних операција.