Осиромашени уранијум из Велике Британије: Тешка смрт која стиже годинама касније

Најава да ће Лондон Украјини уз „челенџере“ слати панцирне метке са осиромашеним уранијумом са разлогом је узбуркала руску, тако и један део светске јавности

Најаву Лондона да ће, уз ескадрилу тенкова „челенџер 2“, послати и панцирне метке који садрже осиромашени уранијум дочекале су бурне реакције руских званичника, али и једног дела светске јавности, поготово оног који је бомбардовању осиромашеним уранијумом већ био изложен.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је то назвала „југословенским сценаријом“ и упозорила Украјинце да их“њихови ‘добротвори’ трују„, подсетивши на случај италијанских војника, припадника Кфора који су ангажовани на територији КиМ након НАТО агресије током које су коришћене бомбе са осиромашеним уранијумом. Министар одбране Сергеј Шојгу је упозорио да ова одлука Лондона оставља „све мање корака“ до нуклеарног сукоба, а председник Руске Федерације Владимир Путин је изјавио да ће Русија „бити принуђена да у складу са тим реагује“ уколико до пошиљке дође.

Негодовања о одлуци Лондона било је и у самој Великој Британији.

Боб Вир, директор за истраживање и политику у Опсерваторији за конфликте и животну средину, организацији у чије се истраживачке партнере убрајају Правни факултет Универзитета Харвард, Кингс колеџ у Лондону, и друге престижне образовне и истраживачке установе, указује на историјски став Велике Британије о оружју са осиромашеним уранијумом.

„Од 2007. године већина земаља је подржавала резолуције УН у којима се истичу здравствени, еколошки и технички проблеми у вези са употребом тог оружја. Велика Британија била је једна од само четири земље које су доследно гласале против тих резолуција“, рекао је Вир за британски портал „Дикласифајд“.

Тренутно не постоји документ у оквиру међународног права који забрањује употребу муниције са осиромашеним уранијумом.

Ауторка Аврил Мекдоналд је у свом раду издатом у оквиру „Форума о разоружавању“ који објављује Институт за истраживање разоружавања УН 2008. године указала да, иако таква муниција дели карактеристике са неким типовима оружја која су предмет међународне законске контроле, то није случај са муницијом са осиромашеним уранијумом зато што она није примарно дизајнирана да отрује, озрачи или нанесе трајну штету на друге посредне начине.

Другим речима, тровање људи и околине „само“ је „колатерална штета“.

Иако је разлог за употребу осиромашеног уранијума у муницији „већа пробојна моћ“, његову примену су у више наврата научници доводили у везу са раком и урођеним дефектима у потомству појединаца који су били у непосредном контакту и/или популацији која је у датом региону рођена након употребе таквог оружја – иако има и оних који настављају да негирају његово штетно дејство.

„Дикласифајд“ цитира и генералну секретарку Кампање за нуклеарно разоружавање, британске антинуклеарне организације, која каже да ће, „као што се догодило у Ираку, примена панцирних метака са осиромашеним уранијумом у сукобу само повећати дугорочну патњу цивила који су се у сукобу задесили.“

“ Употреба муниције са осиромашеним уранијумом изазвала је непотребну смрт хиљада људи од рака и других озбиљних болести“, додала је она, указавши да је њена организација у много наврата позивала британску владу да уведе мораторијум на употребу такве муниције и да финансира дугорочна истраживања о последицама по здравље и околину.

Упитан да прокоментарише најаву Лондона на брифингу за новинаре, заменик портпарола генералног секретара Уједињених Нација Фаран Хак указао је да су УН „током година изразиле бојазан због употребе осиромашеног уранијума, имајући у виду последице, а она се на свакога ко је вољан да обезбеди такво оружје.“

„Југословенски сценарио“ у Украјини

НАТО је у бомбардовању СР Југославије 1999. године на нашу земљу испалио 15 тона муниције са осиромашеним уранијумом.

У марту 2000. године мировне снаге УН-а на Косову и Метохији су потврдиле да је током НАТО бомбардовања укупно испаљено 31.000 комада муниције са осиромашеним уранијумом. Исту количину муниције Запад је употребио у Ираку током Заливског рата.

Министарка здравља Србије Даница Грујичић је у интервјуу за РТ Балкан изјавила да око 20.000 – 22.000 људи у Србији умре годишње од рака, према званичном регистру, али наводи да је тај број много већи.

Број новооболелих, према незваничној анализи, креће се око 40.000 годишње.

Велики део тих бројки је последица НАТО бомбардовања, годинама тврди др Грујичић, подсетивши да је организација УН за екологију још 1999. говорила о регионалној еколошкој катастрофи, као последици бомбардовања. У Србији је тада извршен екоцид.

„Када погледате агресивност и морталитет тумора, ми, Мађари и Хрвати се смењујемо у броју умрлих од малигних болести. Тумори су постали агресивнији и непредвидиљвији, нешто се десило. Тадашњи метеоролошки услови су произвели да се загађење шири на друге земље“, поручила је др Грујичић.

Од експлозије до кобних последица

На последице коришћења муниције са осиромашеним уранијумом упозорио је и Војнотехнички институт (ВТИ), врхунска војно-научна истраживачка институција у Србији под управом Министарства одбране Републике Србије.

У извештају прикљученом годишњем рапорту генералног секретара УН о осиромашеном уранијуму у оквиру Канцеларије УН за питања разоружања за 2022. годину, ВТИ закључује да „употреба муниције са осиромашеним уранијумом доводи до тешких и далекосежних последица по здравље људи, дугорочне контаминације земљишта, као и контаминација техничких средства директно укључених у операције.“

У извештају се наводи да се, у зависности од кинетичке енергије пројектила, материјала мете и правца пенетрације, између 10 и 70 одсто укупне масе осиромашеног уранијума прелази у микрочестице различитих уранијум оксида. Према налазима ВТИ, те микрочестице се могу наћи и на удаљености већој од 42 километра од првобитног удара.

Др Даница Грујичић је деценијама уназад упозоравала је на штетност распадних продукта осиромашеног уранијума.

„Сви они који говоре како нема никакве опасности, нема зрачења не схватају шта је канцерогенза. Ако Светска здравствена организација, из одређених политичких разлога није ставила осиромашен уранијум на листу, зашто је онда ставила на листу канцерогена све распадне продукте тог осиромашеног уранијума, тих истих пенетратора који су који су пали на нашу земљу. Нека ми неко то објасни. Ми очигледно говоримо о различитим стварима“, рекла је тада Грујичић за „Југпрес“ 2019. године.

Такође, лондонски „Гардијан“ још 2001. године указао на противречан став британског Министарства одбране о осиромашеном уранијуму, односно о прашини уранијум диоксида.

Док је у то време званични став Министарства одбране био да постоји изразито мали токсиколошки ризик од растворљивог осиромашеног уранијума који би могао да изазове оштећење бубрега, интерни документ који су медициски стручњаци министарства саставили још 1997. године који је 2001. открио „Гардијан“ пружа знатно другачију слику.

„Удисање нераствориве прашине уранијум диоксида довешће до акумулације у плућима која се чисти или веома споро, или никада“, наводи се у документу и додаје да „иако је хемијска токсичност ниска, може доћи до локализованог оштећења плућа радијацијом која изазива рак.“

„Сво особље… треба да буде свесно да удисање уранијумске прашине носи дугорочан ризик… показало се да [прашина] повећава ризик од развоја рака плућа, лимфе и мозга“, упозоравали су британски стручњаци у документу.

Опасност „са обе стране цеви“

Због политике и неадекватних истраживачих оквира, односно, како је Грујичић пре четири године нагласила, због (намерног или случајног) неузимања у обзир свих физичко-хемијских и других појединачности, историја истраживања последица употребе муниције са осиромашеним уранијумом дуга је и противречна колико и историја правних процеса које су покренуле жртаве које су се налазиле са „обе стране цеви“.

У завршном извештају који је италијанска парламентарна комисија поднела у фебруару 2018. године након дугогодишњег истраживања везе осиромашеног уранијума и појаве тумора код италијанских војника који су боравили у мисијама од Авганистана и Ирака до КиМ и БиХ, закључено је да су италијански војници били изложени застрашујућим нивоима осиромашеног уранијума у међународним мисијама, што је „помогло“ сејању смрти и болести рака.

У том извештају, који је нагласио „вишеструке и страховите ризике којима су војници, радници и грађани изложени“, пише и, наводи новинска агенција Анса, да су „нивои уранијума на радном месту ових војника били токсични и смртоносни“.

У Италији је од леукемије и других малигних болести током последњих двадесетак година умрло више од 300 војника који су били у мисијама НАТО, а готово 4.000 је тешко болесно. Многи од њих били су стационирани у Босни и Херцеговини и на КиМ, али и другим локацијама где је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом.

Италијански адвокат Ангело Фијоре Тартаља, поднео је пред италијанским судовима више од 500 тужби, а добио је 350 правоснажних пресуда у име италијанских војника који су оболели од канцера, а који су били у мировној мисији на КиМ. У Италији је, наиме, више од 7.000 војника из мировних мисија на Балкану оболело од канцера, док је 400 њих преминуло.

Тартаља је део тима који ради на подношењу тужби против НАТО пакта у Србији заједно са нишким адвокатом Срђааном Алексићем. У Србији је поднето око 30 тужби против НАТО пакта, а реч је углавном о припадницима војске и полиције који су током НАТО бомбардовања били ангажовани у зонама које су гађане муницијом са осиромашеним уранијумом.