Орбан зна шта ради: Чувени економиста објаснио зашто страни инвеститори нису добротвори

Мађарски премијер у последње време нервира европске званичнике постепеним истискивањем страних фирми зарад јачања домаћих — а да страни инвеститори и чланство у ЕУ нису митски спасиоци индустријализованих економија указао је још пре пет година чувени француски економиста Тома Пикети

Док у Србији — али и у многим мање развијеним ЕУ чланицама из Источне Европе — страни инвеститори бивају представљани скоро као митски спаситељи домаћих економија, мађарски премијер Виктор Орбан активно ради на истискивању немачких инвеститора из своје земље зарад стратешког јачања домаћих предузећа у одабраним секторима.

Да Орбан и те како зна шта ради указао је чувени француски економиста Тома Пикети још 2018. године, када је у тексту објављеном на порталу дневника „Монд“ аргументовао да чланство у ЕУ — и све стране инвестиције које уз то долазе — заправо нису биле благотворне за бивше комунистичке земље као што се то представља.

„Након слома комунизма, западни инвеститори (посебно Немци) постепено су постали власници значајног дела капитала бивших источноевропских земаља„, пише Пикети, наводећи да је четвртина фиксног капитала (укључујући стамбене просторе), односно половина фирми у источноевропским земљама у страном власништву.

Поврх тога, Пикети је истакао да је нето профит који страни инвеститори извлаче из тих земаља значајно већи у поређењу са новцем који су оне примиле из ЕУ.

Пикети: Страни инвеститори смањују БДП источноевропских земаља

Пикети указује да је између 2010. и 2016. године, годишњи одлив прихода од капитала у просеку износио 4,7 одсто БДП-а у Пољској, 7,2 одсто у Мађарској, 7,6 одсто у Чешкој и 4,2 одсто у Словачкој, сразмерно смањујући национални доходак ових земаља.

Са друге стране, нето приходи из који су у те земље дошли из ЕУ, били су знатно нижи: 2,7 одсто БДП-а у Пољској, 4,0 одсто у Мађарској, 1,9 одсто у Чешкој и 2,2 одсто у Словачкој (подсећања ради, Француска, Немачка и Уједињено Краљевство нето доприносе буџету ЕУ у износу који је еквивалентан 0,3% – 0,4% њиховог БДП-а.

„Наравно, могло би се разумно тврдити да су западне инвестиције омогућиле повећање продуктивности дотичних економија и стога су сви имали користи“, написао је Пикети. „Али источноевропски лидери никада не пропуштају прилику да се присете да инвеститори користе своју доминантну позицију да одрже плате ниским, своје нето профите – превисоким„, додао је.

Прениски порези су део проблема

Пикетијеву тезу допунио је аутор Леонид Бершидски у тексту за „Блумберг“ објављеном месец дана касније.

Наиме, Бершидски истиче да рок звезда француске економске мисли „обиграва“ око сржи проблема страних инвеститора у источноевропским економијама (у које би се могле сврстати и српска и мађарска) — а што је, како он сматра, начин на који локалне владе стране инвеститоре субвенционишу и опорезују.

Узевши Чешку као меродаван пример, аутор указује да су стране компаније чиниле 39 од 50 прималаца субвенција владе у Прагу у периоду између 2000. и 2017. године чиниле стране компаније.

Поврх тога, Бершидски истиче да, изузев Чешке и Словачке, порез који плаћају велике компаније чини много мањи удео у укупним државним приходима него што је просек за земље ОЕЦД-а.

Жеља неких источноевропских влада да се истакну као дестинације за стране инвестиције на крају доводи до тога да богати странци плаћају пропорционално мање пореза него што то чине сиромашни(ји) грађани тих земаља, закључује Бершидски.

„Економска колонизација источноевропских земаља јесте реалан проблем“, наводи аутор и закључује да би те земље требало агресивније да опорезују стране инвеститоре.

Или, као што то ради мађарски премијер Виктор Орбан, да од „странаца“ задрже само најзначајније велике инвеститоре и системски узгајају домаће привредне тешкаше.