Орбан узвраћа ударац: Ко ће победити у сукобу два света
фото: AP Photo / Violeta Santos Moura
Само неколико дана након што му је припрећено избацивањем из Европске уније, премијер Мађарске Виктор Орбан узвратио је ударац – тако што је објавио својих 7 тачака „О будућности ЕУ“ која мора да буде потпуно другачија од њене садашњости ако мисли да је преживи. А велики сукоб идеологија у многоме ће одредити даљу судбину европског пројекта.
Као да немају пречих брига а имају их напретек, лидери 27 чланица Европске уније свој недавни самит обележили су свађом око мађарског закона којим се забрањује излагање деце школског узраста ЛГБТ пропаганди у њиховим образовним програмима и медијским садржајима.
Црвене линије Брисела
Реч је о моделу закона који је преузет од Русије и Кине, оптужила је Орбана група невладиних организација, да би потом у Бриселу, као по команди током дводневног скупа, мађарски премијер био изложен жестоком нападу својих колега. Орбан је „прешао црвену линију“, поручио је премијер Ирске Михел Мартин. „За мржњу, нетолеранцију и дискриминацију нема места у нашој Унији“, нагласио је премијер Луксембурга Гзавије Бетел, декларисани хомосексуалац иначе, док је председник Француске Емануел Макрон оценио да је реч о „егзистенцијалном питању за Европљане“. „Њујорк тајмс“ ће пренети и да је током жустре расправе било и суза. А највише пажње привукла је опомена премијера Холандије Марка Рутеа: „Ако вам се не допадају ЛГБТ права, постоји алтернатива: Идите из Европске уније.“
На крају су лидери 17 чланица, предвођени Макроном и немачком канцеларком Ангелом Меркел, потписали писмо у коме су ЛГБТ права назвали „темељем Европске уније“, а Европска комисија покренула је и правни поступак против Мађарске, чији исход није нарочито тешко предвидети будући да је председница Комисије Урсула фон дер Лејен оспорени мађарски закон већ назвала „срамотним“.
Оглас и писмо
Виктор Орбан узвраћа плаћеним огласом у неколицини европских листова, од „Јиландс постена“ у Данској и немачког „Билда“ до хрватског „Вечерњег листа“. У својих 7 тачака посвећених европској будућности, осим што се изненађујуће залаже за пријем Србије у то њихово друштво, он каже „’не’ европском царству“ и изградњи супердржаве у Бриселу „за коју нико није дао овлашћење“, и „’не’ аутсорсингу владавине права“ јер одлуке треба да доносе „изабране вође, а не међународне невладине организације!“. „Морамо вратити европску демократију,“ поручио је у свом огласу Орбан.
А истовремено је у јавности објављено и заједничко саопштење 16 конзервативних европских партија – уз Орбана, потписали су га и Матео Салвини и Марин ле Пен – у коме се оцењује да „ЕУ све више постаје оруђе радикалних снага које желе да спроведу културну и религиозну трансформацију с циљем да створе европску супердржаву у којој нације не постоје“.
Своје идеолошке ставове Орбан је пак подробније ових дана образложио у интервјуу хрватском католичком недељнику „Глас Концила“, у коме је рекао: „Свет који нас окружује непријатељски је настројен према свима нама, вама католицима и мени калвинисти. Сада је на делу културна, штавише, цивилизацијска борба. Борба за душу Европе и будућност Европе је ту, она се догађа… Зато је потребна молитва за потпуно јединство хришћана, укључујући и православце, јер без сарадње не можемо задржати хришћанство у Европи… Потпуно сам уверен да се миграције не догађају спонтано, него организовано. То на Западу сматрају теоријом завере, но све је то ипак организовано с политичким и пословним мотивима, а последица тога биће довођење великих муслиманских маса на европски континент. Сматрам да сви, који се не буду бранили, за 20 година неће препознати своју земљу… Плаћамо високу цену што заједно са Западњацима свакодневно не ударамо ногом руског председника, него му указујемо поштовање које му припада као председнику; плаћамо високу цену што штитимо хришћански модел породице; и зато што ЛГБТ лудило овде нема простора… Западњаци су одлучили да живе у постнационалном и постхришћанском свету, и ми то поштујемо. Но, они желе још више. Они желе да и ми живимо на тај начин… То је леволиберални напад који долази из Брисела и повезан је са америчким либералним и економским силама. Дакле, они не желе да ми будемо слободни, они желе да будемо слободни онако како они то хоће.“
Идеолошки тоталитаризам
Каква је то врста слободе на коју упозорава Виктор Орбан? Каква будућност прети Европској унији? И где је у свему томе место Србије?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили политиколог Александар Павић, професор међународних односа Срђан Перишић и Милош Јовановић, председник ДСС-а и доцент на катедри за међународно право и међународне односе Правног факултета у Београду.
Упркос претњама, Мађарска не може да буде избачена из Европске уније јер не постоје формално-правне могућности за тако нешто, објашњава Милош Јовановић. Ипак, додаје, „Мађарска може да буде кажњена, сходно члану 7 Лисабонског уговора, ако се утврди да је кршила темељне вредности Европске уније, чак и одузимањем права гласа, а управо то јој се сада ставља на терет када је реч о наводном кршењу ЛГБТ права. Реч је о политичком притиску једне тоталитарне идеолошке матрице коју диктирају земље Западне Европе. По много чему, ова ситуација подсећа на форсирање братства и јединства у бившој Југославији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а знамо како се то завршило…“
„Као да живимо у времену Коминтерне и идеолошке денунцијације политичких неистомишљеника“, надовезује се Александар Павић, и скреће пажњу да је реч о „диктату вредности које су почеле да се намећу релативно недавно. А храброст Виктора Орбана састоји се у томе што је, у име идеја у које верује иако смо убеђивани да је дошао крај историје и идеологија другачијих од неолибералне, јавно устао против тог диктата наметнутих вредности и истина. Као код Орвела – рећи истину у времену свеопште лажи представља револуционаран чин. Зато је Орбан толико и уздрмао читаву Европску унију, иако је само изговорио оно што је до пре само двадесетак година сматрано нормалним. И сада се у Европи назире нова подела, управо по тој основи на коју је Орбан указао.“
„Ово јесте својеврсна Орбанова контрареволуција против тоталитаристичких метода владања из Брисела и наметања вредности једне идеологије супротним суверенитету и традицијама народа који чине ту Европску унију, а у корист глобализма и нове левице коју више не занимају радничка већ ЛГБТ права и разноразна питања родних и полних идентитета. А то су питања која далеко више одговарају крупном капиталу који је са форсирањем овакве глобалистичке идеологије блиско повезан – и на то је Орбан ударио, оптужујући Европску унију да се претворила у организацију која је у служби великих транснационалних корпорација,“ коментарише Срђан Перишић. „Истовремено долази и до негирања националних суверенитета и идентитета, због чега и долазимо до закључка да сама идеја овакве Европске уније постаје антиевропска, будући да је Европа сачињена од суверених нација са сопственим традицијама.“
Сукоб два света
„У данашњој Европској унији преовлађује спој левице вредности – у смислу промоције ЛГБТ и разноразних мањинских права – и деснице капитала, па зато није ни чудно што економска неједнакост у развијеним земљама све време расте, док се истовремено традиционалне вредности занемарују“, напомиње Милош Јовановић, док Александар Павић подвлачи да је „овај спој нарочито почео да долази до изражаја после финансијске кризе 2008. године, након које су финансијске елите, које су истовремено и власници мејнстрим медија, Холивуда и друштвених мрежа, агресивно почеле да форсирају наратив политичке коректности, не би ли скренуле пажњу са стварања новог економског поретка доминације све мањег круга неизмерно богатих и све тањег слоја средње класе која се константно урушава.“
„Свет је све више подељен на два пола“, указује Срђан Перишић. „Једном, лево-либералном и глобалистичком, припадају САД и већина земаља Европске уније, где је Орбанова Мађарска најуочивији изузетак, и други, суверенистички и традиционалистички на коме су Русија и Кина које, за разлику од својих супарника, не покушавају да своје вредности намећу другима.“
„Идеја овог система који преовлађује на Западу, и против кога се побунио Виктор Орбан, почива на намери да се читава друштва, уништавањем нација и породица, а сада чак и природних категорија као што је нечији пол, раскорене и претворе у скупове усамљених појединаца–потрошача којима је лако манипулисати. У исто време, сама чињеница да је ретко ко спреман да се супротстави противприродним тежњама за раздвајањем рода и пола представља непорециви симптом дубоке декаденције тих друштава. А то је увод у крах цивилизације Запада,“ закључује Милош Јовановић.
