ОПСЕРВАТОРИЈА У АНДИМА: Нова џиновска галаксија откривена на ивици Универзума

Снимци највише опсерваторије на свету, у чилеанским Андима, изванредно детаљно показују галаксију 11.7 милијарди светлосних година удаљену од Земљe.

Астрономи из Европске јужне опсерваторије [ЕСО] у Чилеу су користили технику гравитационог сочива и виртуелни телескоп да би снимили незабележене снимке огромне галаксије.

Снимци галаксије назване СДП.81 направљени су у Европској јужној опсерваторији [ЕСО], која се налази на удаљеној Чахнантор висоравни у чилеанским Андима. „Atacama Large Millimeter Array“ (АЛМА) је систем телескопа који се састоји од 66 високопрецизних антена на растојању и до 16 километара.

Телескоп, такође познат као интерферометар, опремљен је антенама које раде усаглашено како би прикупилe светлост од ближих и удаљенијих објеката у свемиру. Они делују као велики виртуелни телескоп који је у стању да прави снимке у резолуцији до шест пута већој од оне добијене инфрацрвеном фреквенцијом свемирског телескопа Хабл.

Користећи АЛМА, астрономи су употребили технику гравитационог сочива и виртуелни телескоп за проучавање галаксије удаљене од Земље 11.7 милијарди светлосних година.

Велика галаксија, лоцирана између СДП.81 и Земље, коришћена је од стране астронома као сочиво да уоче удаљеније тело; ова мања галаксија је увећала светло удаљене галаксије и изобличила га. Овај ефекат демонстрира „Ајнштајнов прстен“, који подразумева формирање гравитационог објектива који савија светлост објекта иза њега.

„Слика реконструисане галаксије је спектакуларна“, рекао је Роб Ајвисон, директор ЕСО за науку.

Реконструисана слика, која приказује далеку галаксију користећи софистициране моделе увећавајућег гравитационог сочива, открива фине структуре унутар прстена који никада није виђен раније. Неколико облака прашине унутар галаксије, за које се сматра да су џиновски хладни молекуларни облаци, родна су места звезда и планета.

Снимци откривају огромне облаке прашине у СДП.81, за које се сматра да су сачињени од хладног молекуларног гаса, од којег су формиране звезде и планете.

Астрономи сумњају да АЛМА није детектовала центар СДП.81 због присуства супермасивне црне рупе, 200-300 милиона пута масивније од Сунца, у мањој, ближој галаксији.

„АЛМА има огромно подручје прикупљања података, што је уз широк опсег антена и стабилну атмосферу изнад пустиње Атакама разлог изузетних детаља на обе слике и спектру. То значи да смо добили веома осетљива запажања, као и информације о томе како се различити делови галаксије крећу. Можемо проучавати и како се галаксије на другом крају Универзума спајају и стварају огроман број звезда“, објашњава Ајвисон.

Тагови: Анди, Галаксија, Откриће