Опасно раскршће: Нешто дубоко није у реду у односу Запада према нацизму

28.01.2023. - 9:22

Избегавање званичне Варшаве да позове руску делегацију на комеморацију поводом ослобођења Аушвица показује да се Европа налази на опасном раскршћу јер је све уочљивија рехабилитација идеологије нацизма и њених истакнутих заговорника.

Руски амбасадор у Пољској Сергеј Андрејев изјавио је да другу годину заредом амбасадор Русије није позван на комеморацију у Аушвицу, која се организује сваке године под покровитељством пољског председника Анджеја Дуде.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, обележава се 27. јануара.

„На опасном раскршћу“ – у Европи све уочљивија рехабилитација нацизма

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, у знак сећања на дан када су војници совјетске Црвене армије ослободили Аушвиц.

Нешто дубоко није у реду са односом Европе и западног света према нацизму јер се представнику народа који је ослободио Аушвиц и поднео највеће жртве у борби против нацизма не дозвољава поклоњење жртвама нацизма, каже за Спутњик академик Славенко Терзић, историчар.

„Све уочљивија је рехабилитација идеологије нацизма и њених истакнутих заговорника и у Европи и на Балкану. Бојим се да се Европа постепено све више надвија пред познатим, старим нацистичким понором и да доводи у питање своје класичне темељне вредности. На опасном смо раскршћу“, оценио је Терзић.

Хладноратовска тенденција минимизирања улоге Црвене армије

Историчар др Момчило Павловић сматра да у садашњости живимо прошлост и да се данашњи догађаји учитавају на прошле догађаје. Тенденција о минимизирању улоге Црвене армије није од јуче и она је део хладног рата, што значи да потиче од касних четрдесетих година прошлог века.

Та тенденција посебно је убрзана победом Запада у хладном рату, па додатно осамостаљивањем од источног лагера бивших социјалистичких земаља које су мање или више листом окренуте против дојучерашњих савезника, пре свега Русије, уз ширење тог победничког ликовања Запада у хладном рату.

„Све то скупа одражава се и на културу сећања и уопште на улогу Црвене армије и ти политички разлози утицали су пре свега да се руска делегација, без обзира на кључни допинос и у победи над фашизмом и у сламању Хитлерове војне машинерије, не зове на такве церемоније и то ће се вероватно наставити и у будућности“, закључио је Павловић.

sputnikportal.rs, Владимир Судар

Да Запад није био похлепан, ово се не би десило: Ексклузивни интервју Кустурице на његов рођендан

Трећи светски рат постаје „нова нормалност“: Одбрана западне хегемоније – до судњег дана

Кецмановић: Бошњаци не знају ни шта хоће ни шта могу