ОПАСНО ПО АМЕРИКУ: Вашингтон тражи извјештаје о руско-српској војној сарадњи

Представнички дом Конгреса САД усвојио је мјеру којом тражи од америчког Министарства одбране извјештаје о руско-српској војној сарадњи, рекао је високи члан Комитета за спољна питања Представничког дома Елиот Енџел.

„Мјера коју је Представнички дом данас усвојио дио је Закона о националној одбрани 2018“, саопштио је Енџел.

Он је додао да САД морају пажљивије да анализирају руско-српске војне везе и процијене њихове посљедице по америчку националну безбједносну политику и чланство Србије у НАТО-овом „Партнерству за мир“, као и посљедице по сусједе Србије.

Он је навео да је Русија недавно поклонила Србији оружје вриједно 600 милиона долара, укључујући шест борбених авиона миг-29 фалкрум, 30 тенкова Т-72 и 30 оклопних извиђачких возила БРДМ-2.

Овај конгресмен из државе Њујорк напомиње да Србија сада тражи системе противваздушне одбране С-300 руске производње, преноси Спутњик.

„Искрено, све ме више брину избори које Београд прави када је ријеч о војним и безбједносним питањима. Зато сам и написао данашњи амандман“, рекао је Енџел.

Он сматра да ће предстојећи састанак америчког потпредсједника Мајка Пенса с предсједником Србије Александром Вучићем 17. јула, бити добра прилика да САД изнесу своју забринутост због правца у ком Београд иде када је ријеч о безбједносној политици.

Глас Америке оцјењује, да је сусрет Вучића са Пенсом у Америци прилика да се везе Београда са Вашингтоном учврсте, али и да се разговара о питањима која муче администрацију САД, прије свих – на чијој је страни Београд.

Лук Кофи из фондације Херитиџ, која је идеолошки блиска новој администрацији САД, каже да би Бијелој кући савјетовао да Србији пренесе снажну поруку да се одлучи да ли жели да има конструктивну улогу у региону и посвети се евроатлантским интеграцијама, или ће и даље да „флертује“ са Русијом.

„Србија мора бити опрезнија у спољнополитичким одлукама. Можете имати добре односе с Русијом и ако немате хуманитарни центар, и ако не учествујете у заједничким војним вежбама или не организујете састанак лидера Републике Српске и /руског предсједника Владимира/ Путина на својој територији. Србији се мора ставити до знања да смо свега тога свјесни“, каже Кофи.

Јануш Бугајски, из Центра за анализу европске политике, сматра да је крајње време да Србија одлучи коме ће се приклонити – Западу или Русији.

„Црна Гора је одабрала, Македонија је одабрала, све земље у региону су одабрале да буду или дио НАТО или западног свијета, и одбаце утицај Русије“, каже Бугајски.

Потпредсједник Атлантског савјета Дејмон Вилсон оцијенио је да је Србија та која ће донијети коначну одлуку о томе шта ће урадити са руским хуманитарним центром у Нишу, те истиче да је питање за САД како да и оне остану присутне у југоисточној Европи.

„Предлажем да присуство америчких трупа у оквиру КФОР-а и Бондстила не буде привремено, већ стално, како би било јасно да Америка као сила остаје ту и убудуће“, каже Вилсон.

Тагови: САД