Сви тренутни процеси дестабилизације у свету потичу од намере НАТО да у име „секте богаташа“ приближи нуклеарни штит руским границама. Кад би се тај фактор избегао много тога би се амортизовало. Мада би остали стари неспоразуми, јер историја човечанства је историја ратова, само не би имали тај карактер судњег дана, каже публициста Игор Ивановић.
Током 75 година постојања НАТО је изазвао више од стотину ратова и војних сукоба широм света, а генерални секретар Јенс Столтенберг тврди да је ни мање ни више Алијанса помогла ширењу мира, демократије и просперитета широм Европе, као и да је данас тај савез већи, јачи и јединственији него икад.
По мишљењу Ивановића, Столтенберг је том изјавом на обележавању годишњице НАТО Столтенберг заправо признао да је у оквиру колективног Запада овај блок све мање војни савез, а све више вредносни систем.
„У основи, Алијанса није ништа друго него скуп војника, оружја и нешто мало функционера. Оног тренутка кад јој је дата вредносна компонента, а самим тим што говоре да побољшавају људске и односе у заједници, да унапређују нека цивилизацијска достигнућа, то јасно значи да НАТО за њих није само војни савез, него је и вредност. А оног момента када је вредност то значи да цивилизација колективног Запада нужно поприма одличје те Алијансе, односно милитаристичко наличје“, рекао је наш саговорник у емисији „Од четвртка до четвртка“.
НАТО као војни Ватикан
До сада смо, додаје он, живели у уверењу да је то цивилизација напредовања, идеја и слободе, а да је војни савез био само нужно зло као једна врста превентивног чувања тих назовимо их древно римских граница. Данас међутим, каже Ивановић, видимо да је у ствари војни савез све време био „спиритус мовенс“ окупљања ове цивилизације и да је он не само нераскидиво везан за западну цивилизацију, него све више постаје и место одакле се доносе одлуке.
Недавно смо, подсећа наш саговорник, били сведоци да је НАТО први пут постао, у оквиру територије државе Албаније, власник земљишта које је прогласио својом војном базом. Односно, купио је бившу војну базу од Албаније која је некад била војна база Совјетског Савеза, па чак једно време и кинеска. НАТО је, сматра Ивановић, на тој територији постао суверен, јер су до сада све војне базе Алијансе на територији оних држава које су чланице биле у власништву тих држава, док је НАТО био само корисник.
„То показује да је НАТО постао нека врста војног Ватикана, као што је Ватикан у исто време и држава и религија, дакле вредност. Сада Алијанса на том парчету бивше албанске територије постаје и војни савез, али на неки начин и држава, самим тим што постаје власник тог парчета земље. Можемо очекивати још таквих експеримената нарочито на територији оних држава које нису изворно НАТО оснивачи већ припадају источноевропским државама које имају слабију унутрашњу структуру да се одупру таквом чину. Јер оног тренутка када имате војну алијансу унутар ваше територије, онда имате и потенцијалног озбиљног непријатеља. Не можда у овом тренутку, али историја је динамична категорија, односи се мењају. Како ћете се бранити од тог жаришта унутар себе оног тренутка кад она постане изразито непријатељска, а то може бити у свакој држави“, упозорава Ивановић.
Америком влада „секта богаташа“
На питање шта ће се десити с НАТО уколико се промени политичка клима у Сједињеним Државама и евентуално Доналд Трамп освоји председнички мандат, наш саговорник каже да „ако дође до промене унутар Рима мењаће се нужно и провинције“, али да није сигуран колико се заиста из Беле куће управља Сједињеним Државама, а камоли пројектима ван њихове територије.
„Најбоља парадигма за дубоку глобалистичку државу односно за стање које ми знамо да постоји, а не можемо да дефинишемо јесте термин који је својевремено промовисао Емир Кустурица, а који се назива ‘секта богаташа’. Цитираћу бившег министра спољних послова Велике Британије Робина Кука који је рекао да са сигурношћу може да каже да се Сједињеним Државама из Беле куће не управља. Дакле, постоји та ‘секта богаташа’ одакле се ипак управља Америком али се поставља питање колики је њихов интерес не да укину НАТО, већ да га ослабе. Највећи проблем је што они преко тог оружја и те перцепције моћи Алијансе плаше своје колоније где и даље покушавају да црпу огромно богатство, а на унутрашњем плану плаше сопствено становништво“, уверен је Ивановић.
„Секта богаташа“ ће, према мишљењу нашег саговорника, настојати да ослаби Алијансу до оне границе до које мора, јер је НАТО овакав, какав је, прегломазан и неефикасан.
С друге стране, тенденција коју можемо видети је да Трамп није тако усамљен у својој кампањи као што је био раније, а види се и да уз њега стаје крупни капитал и врло јака јудео-хришћанска компонента па и медијски сектор, што показује да ни њима није баш стало до сценарија развоја човечанства какав диктира Демократска странка у име „секте богаташа“, каже Ивановић и додаје:
„Ту може доћи до одрживих промена које ће се сигурно одразити и на НАТО, али не у тако радикалној мери, довољно је само да се неке ствари редефинишу када је реч о постављању оружја судњег дана према истоку, односно према Русији, што би за човечанство било огромно олакшање“.
Три сценарија за окончање рата у Украјини
По оцени нашег саговорника, сукоб у Украјини сигурно ће бити прекретница, после чега ништа више неће бити исто, како год да се заврши. Ако би се изразили језиком математичких процената, објашњава он, онда је најмање вероватна победа Украјине која би значила повратак четири новопридошле територије Руској Федерацији, као и Крима а то је заправо повратак на „авнојевске границе“ Совјетског Савеза из 1991. године.
„Та вероватноћа је најмања из разлога што на бојном пољу, као и у економијама држава која воде рат па и у људству, односно расположењу да се ратује, ствари стоје неповољно по украјински фактор у сваком од ових сегмената. Уз то иде још једна чињеница коју ми помало занемарујемо, а која лебди над нама – да Русија поседује највећи арсенал нуклеарних бојевих глава и ракете које спречавају обарање тих глава. Самим тим, поставља се и питање ако би уопште почела да губи рат да ли би она толерисала даљи наставак сукоба само конвенционалним оружјем. Та вероватноћа је јако мала, али никада не треба искључити ни синдром ‘црног лабуда’ када се дешавају потпуно неочекиване ствари“, рекао је Ивановић.
Он истиче да је највероватнији сценарио даљег развоја догађаја у Украјини, са вероватноћом од преко 50 процената, победа Русије која ће свакако обухватити и нове регионе у целости и бар још нешто преко тога. Ту ипак, додаје он, долази до проблема – шта је то „бар још нешто“, колико година то значи ратовати, које би се све земље колективног Запада укључиле у дејства у Украјини, које оружје би дале, колико би људства послале, колико би могле да издрже.
„И постоји трећа вероватноћа догађаја након које овај наш разговор не би имао смисла јер би после употребе оружја судњег дана све било беспредметно. Немојте искључити ни ту могућност, она је чак вероватнија од могућности да Украјина добија овај рат. Она је по вероватноћи у овом моменту друга на листи прогнозираних исхода — кладионичарским речником имала би квоту између ова два претходна сценарија“, нагласио је Игор Ивановић.