Опадање моћи Пентагона и НАТО-a: Како спасти Америку од саме Америке

Getty © Photo by Mario Tama/Getty Images

Америчка војна надмоћ била је централни фактор на коме се одржавао западни „међународни поредак заснован на правилима“. Штавише, сматрало се да је Пентагон способан да у исто време води војне операције против најмање два противника на Блиском истоку, Централној Азији, у Африци…

Али, са почетком руске Специјалне војне операције у Украјини све се променило. Моћ Пентагона и НАТО-a сада се и код западних војних аналитичара све чешће доводи у питање.

Идеја о два велика рата у исто време одражавала је самопоуздање САД у сопствену технолошку супериорност. Међутим, сада је у питању и будућност НАТО-а, који је као ударна војна песница Запада уживао репутацију несаломљиве војне силе.

Другим речима: може ли НАТО да преживи уколико изгуби у сукобу са Русијом? Како примећује бразилски војни и геополитички аналитичар Лукас Лејроз на сајту „Фондација стратешке културе“, Специјална војна операција Русије у Украјини 2022. променила је из темеља однос снага у Европи и свету и разоткрила слабости западне војне машинерије.

Заправо, наставља Лејроз, оружане снаге Русије показале су ефикасност у сукобу са Западом, уништавајући материјалне и људске ресурсе НАТО-a на украјинском ратишту.

Такође, војна сарадња Русије и Кине из корена мења глобалну стратешку војну равнотежу. Сукоб у Украјини је до краја оголио рањивост Пентагона, који се претерано ослањао на присуство у Европи. Ово је ограничило способност САД да пројектују моћ на друге просторе, као што је Азијско-пацифички регион, где је главни војни играч Кина, као и на Блиски исток, у коме је дошло до успона Ирана и исламских снага отпора.

Да ли ће то отрезнити војне стратеге Пентагона, који су протеклих година на све промене у свету реаговали са бескрајном ароганцијом, у стилу: „Ми и даље остајемо најјачи у свету“?
Мит о непобедивости Запада

Перцепција америчке војне моћи се до сада заснивала на идеји супериорне технологије и глобалној мрежи западних савеза. Међутим, реалност на савременим бојним пољима показала је да се рат не може да се добије само технологијом.

Како закључује бразилски аналитичар, савремено ратовање захтева пажљиво планирање и управљање војним ресурсима, а то је управо оно што су америчке оружане снаге у међувремену изгубиле.

Пентагон се тренутно суочава са ратом на два ратишта: у Украјини и у Западној Азији. Ескалирају и војне напетости са Кином. Западна стратегија, која се раније заснивала на идеји о војној непобедивости Вашингтона, нагло се суочава са радикалном променом геополитичке реалности. Стварност уопште није онаква како се деценијама веровало за Западу.

Ту је и појава моћних актера као што су Иран и Северна Кореја. Све то указује да је идеја брзе и лаке победе, у коју је веровао Запад, све удаљенија од стварности.

„НАТО, који је веровао у америчку војну супериорност, сада ризикује стратешки неуспех, а покушај да се ратује на неколико фронтова постаје не само неодржив, већ и контрапродуктиван“, закључује Лејроз.

Другим речима: САД ће, пре или касније, морати да признају реалност мултиполарног света. Оно што се некада показивало као стратешка извесност, а то је непобедивост Запада, сада се показује као горка заблуда, која би могла да има кобне последице, закључује Лејроз.
Зашто Русија одбацује све предлоге о „замрзавању“ конфликта у Украјини

Вратимо се „мировним предлозима“ Трамповог тима за Украјину. Недавно је руски министар дипломатије (поново) одбацио предлоге Трамповог тима о „миру у Украјини“.

Реч је о томе да се предлози нове америчке администрације своде на пуко замрзавање конфликта. Такви позиви, пише бивши британски обавештајац Алистер Крук, промашују поенту: Русија одбија све идеје о замрзавању сукоба у Украјини, о тренутном прекиду ватре или упућивању мировних снага, које, заправо, представљају само идеје о наставку рата у неко по Запад повољније време.

Односно, Русија жели да постигне трајни мир у Украјини и Европи. Уколико не дође до таквог споразума, Русија ће наставити да уништава НАТО снаге, и по цену ескалације са Пентагоном, па чак и нуклеарне. Питање је зато, наставља Крук, да ли је мир између САД и Русије уопште могућ?

Уосталом, све геополитичке идеје доминантне у САД су идеје из 70-их година прошлог века, које је формулисао амерички стратег Збигњев Бжежински. Бжежински, пореклом Пољак, оболео од русофобије, убедио је председника Џимија Картера да се у борби против Совјетског Савеза у Авганистану ослони на џихадисте.

„Исход рата у Авганистану је касније лажно приказан као победа САД, а нечем сличном смо сведоци данас у Сирији“, додаје Крук.
Да ли ће Трамп моћи да прогута „амерички понос“?

По сличном обрасцу САД су наступале и у Украјини. Бжежински је тврдио да Америка треба да искористи древне културне и језичке сложености у Украјини, као што је раније учинила у Авганистану, како би формирала још једну карику у антируском ланцу.

Кијев, подстакнут америчким обавештајним службама, почео је да популарише очигледну лаж да се „Европа завршава у Украјини“, јер су Украјинци Европљани и Германи, а да „иза Украјине леже неевропски Словени“. Украјина се лажно представљала као Запад, Русија је проглашена за једнако фиктивни Исток.

И ЕУ је прихватила лажни наратив да се Украјина, која је „створена на бази европских вредности“, брани од „злих Руса“, који су „Азијци“, додаје британски обавештајац.

Јасно је шта се управо дешава: Украјину Запад настоји да сачува као стуб такозваних европских вредности.

Сада се, након што су Трампови изасланици отишли из Москве празних руку, поставља само једно питање: да ли ће нови амерички председник моћи да прогута „амерички понос“. Односно, да ли ће Трамп успети да спасе САД од трећег светског рата? Или, како ово питање Алистер Крук: да ли ће Трамп моћи да спасе Америку од саме Америке?