Музеј „Русија — моја историја“ представља изложбу „живих слика”, односно војне технике из Другог светског рата постављене свуда около: авиона, топова, оклопних возила, чак и покретних кухиња. Уз њих стоје војници из тог времена, обучени у полубунде и шубаре.

„Заштитници Стаљинграда — војници и локални житељи — предали су нам велико наслеђе: љубав према домовини, спремност да је штитимо и да радимо за њу. Треба да се угледамо на своје очеве и дедове и да постигнемо још више од онога што смо већ постигли. Ослањајући се на тај темељ, ићи ћемо само напред, бићемо снажни и поштени”, изјавио је Путин.

Најјачи утисак, међутим, оставља нова мултимедијална изложба „Имена војничких медаљона“. Ко је обиђе схвата због чега се број оних који су нестали без вести у том рату мери стотинама хиљада, ако не и милионима.

Совјетски војнички медаљон из времена Великог отаџбинског рата био је пластична кутијица у коју се стављала цедуља с руком написаним именом власника.

Постојаност таквог документа није велика. Поређења ради, немачки медаљони штампани су на лименим плочицама с урезаним личним подацима војника, због чега је и данас лако прочитати шта на њима пише. Запис на папиру брзо губи читљивост и губи се заувек.

Руски борци су, поред тога, врло невољно попуњавали своје медаљоне, јер се то сматрало лошим знамењем. А многи који су их ипак попунили, пре боја за који би се испоставило да им је последњи, користили су их да у њих замотају дуван и да попуше цигарету.

За отаџбину су животе давали безимени војници, који су нестајали су без трага и које њихови рођаци и вољени нису могли да пронађу.

У музеју „Стаљинградска битка“ отворен је и такозвани ескејп рум, с виртуелним задацима. Сваки посетилац који уђе у ту просторију може уз помоћ специјалних наочара да зарони у историју Стаљинградске битке и чак да се осети као учесник у одбрани светски познате Куће поручника Павлова, у најтежем периоду — у јесен 1942. године.