Звала се Јевдокија Бершанска – она је била та која је своје пилоте претворила у легендарне „ноћне вештице“.
Бершанска је била командант 46. гардијског ноћног бомбашког пука, и једина жена награђена високом војном почашћу – редом Суворова трећег степена.
Октобра 1941. године, на иницијативу чувеног пилота Марине Раскове, формиран је 46. гардијски ноћни бомбашки ваздухопловни пук, на челу са Јевдокијом Бершанском.
Избор није случајно пао на њу. Била је пилот са великим искуством. По завршетку тренинга 23. маја 1942. године, пук је одлетео на фронт. Тада је бројао 115 људи, а чиниле су га девојке од 17 до 22 године.
Пренеражени одсуством страха код ових младих пилота, Немци су им дали надимак „ноћне вештице“. „Ноћне вештице“ су увек летеле под окриљем ноћи и гасиле своје моторе баш пред само бацање бомби на мете. Немци су у бесу и немоћи говорили да мукли хук њихових авиона подсећа на звук чишћења метлом.
Пук је убрзо постао један од најважнијих у Совјетском ваздухопловству и Немци нису могли да их поднесу. Сваки немачки војник који је успео да обори макар један авион „Ноћних вештица“ био је одликован Гвозденим крстом.
Пилоти 46. гардијског ноћног бомбашког пука извели су укупно 23.672 летова, и остали запамћени као пилоти пред којима су Немци престрављени бежали.