ОН ЈЕ ОЗЛОГЛАШЕНИ KОМАНДАНТ АЗОВА, БИОГРАФИЈА СВЕ ГОВОРИ

Руске снаге су још 1. марта потпуно опколиле Маријупољ, али су се скоро две недеље водиле снажне борбе како би ушле у тај град. Одбрану овог града води контроверзан пук Азов, ког многи сматрају неонацистичком јединицом због отвореног кокетирања са есесовском хералдиком и окупљања бројних страних добровољаца екстремистичких погледа.

Чињеница је да су борци Азова високо мотивисани за отпор Русима и да се с положаја тешко повлаче. Они су, тврде упућени, данас ипак нешто друго него што су били на почетку: прилично су модерна и високо мобилна украјинска јединица за специјалне намене (наводно су инструктори НАТО-а одбили да их обучавају док не раскрсте с призивањем поражене нацистичке идеологије). Уз пешадију, тенкове, артиљерију и лансере ракета у задње време наводно располажу и ваздушно-десантним, па и ронилачким ударним групама.

Први командант и оснивач Азова био је екстремно десни украјински политичар Андреј Билецки, вођа странке Национални корпус. Након што је Билецки изабран у парламент, Врховну Раду, на челу Азова заменио га је Игор Михајленко, а њега је након две године наследио Максим Жорин. Жорин није дуго био командант јединице, па је Азов убрзо преузео Денис Прокопенко и на челу је јединице већ пуних пет година.

Пре три године, за време обележавања годишњице збивања на Мајдану, привукао је пажњу јавности кад је приликом примања одликовања одбио да салутира новоизабраном председнику Владимиру Зеленском. Многи су то протумачили као гест непријатељства, па чак и скривеног антисемитизма, али вођа Азова накнадно је појаснио како напросто не салутира цивилима.

Прокопенко је бивши вођа навијача кијевског Динама и класични фудбалски хулиган којем је изазивање нереда и туча на спортским борилиштима у мирнодопском раздобљу тек донекле компензирало личне адреналинске потребе: у потпуности му их је утажио тек рат. Најпре је учествовао у револуционарним збивањима око Мајдана и у борбама против проруских снага у Донбасу и источним регијама. Kад је почео рат у Украјини, Прокопенко је са саборцима из Азова одлучио да брани град на обали Азовског мора по којем је јединица добила име и који су га изабрали за седиште.

Маријупољ су од проруских снага отели још у пролеће 2014. године, па су проценили да ће због своје стратешке важности убрзо постати један од најпакленијих делова бојишта. Град, наиме, стоји тачно на путу копненог коридора између Kрима и самопроглашене проруске „Доњецке и Луганске народне републике“.

Маријупољ је данас заиста постао најразоренији и најсмртоноснији украјински урбани центар: досад је у граду убијен велики број људи, целе градске четврти су сравњене са земљом у сукобима две стране, цивили су већ недељама у агонији без залиха хране и воде па им прети хуманитарна катастрофа.

Чеченски вођа Рамзан Kадиров је у Путиново име објавио награду од пола милиона долара свакоме ко му донесе главу или други доказ да је убио команданта Азова Дениса Прокопенка. Ако у Маријупољ уђу руске снаге, сви борци Азова, а не само Прокопенко, јако добро знају да за њих никакве милости или заробљавања тамо неће бити.