Мултимилијардер који је извршио самоубиство пре него што је осуђен за сексуално злостављање малолетница и трговину људима, имао је блиске везе и са актуелним и са бившим председником САД Доналдом Трампом и Билом Клинтоном.

Епстајн, донедавно (позитиван?) пример „америчког сна“, био је у блиским односима и са најистакнутијим члановима интелектуалне елите, укључујући и бројне нобеловце и професоре најчувенијих америчких универзитета.

Поврх свега, као да сексуално злостављање малолетница и трговина људима нису били довољни злочини овог некад „угледног члана“ америчког друштва, откривено је и да је намеравао да оплоди десетине жена на својој фарми у Новом Мексику, како би светом ширио своју ДНК.

Уз помоћ крионике, недоказане научне дисциплине, према којој би људска тела могла бити замрзнута и враћена у живот у будућности. У том бизарном експерименту помагали су му бројни научници светског гласа.

Милијардер из јазбине

Случај Епстајн је чудовишан и то кажем настојећи да будем великодушан у згражавању, изјавио је за Спутњик Душан Микља, писац и новинар, дугогодишњи дописник Танјуга из Сједињених Држава.

Према његовим речима, случај Епстајн је пример какве све плодове одгаја систем у коме је врховно начело профит који је у великој мери, ако не искључиво, зачињен похлепом.

Микља додаје да је случај Епстајн поучан зато што је реч о изузетно богатом човеку који је био присутан у свим порама тзв. отменог и утицајног друштва, а притом је „као личност доспевао до нивоа јазбине“ и до порива и порука који се обично приписују неким варварским друштвима.

„Морам да поменем Дантеа који у ’Божанственој комедији‘ у чувеном поглављу ’Инферно‘ каже да је највећи људски порок грамзивост. Наизглед, то нема толико везе са оптужбама против Епстајна за ’коришћење малолетница‘ у сексуалне сврхе и трговину људима, али има зато што га ма колика количина новца која се непрестано увећава, није довела на пут макар нормалног човека“, каже Микља.

Кога брига за Теслу и Едисона

Наш саговорник додаје да новац није нешто што може да одређује било какву вредност, иако, наравно, људима у оскудици може да буде користан.

Међутим, ако се као на пример америчког успеха или „америчког сна“ увек указује на богатство, онда је случај Епстајн пример који говори о нечему сасвим другачијем.

Микља се присетио вожњи туристичким бродовима и аутобусима по Њујорку, у којима водичи ретко кад објашњавају знаменитости града, попут хотела у којима су боравили Тесла или Едисон, већ се као пример успеха увек наводи богатство, односно водичи би говорили туристима колика је, у милионима долара, вредност појединих зграда.

„Дакле, све је у парама. А какво исходиште на крају имају паре, односно незамисливо велике паре, управо случај Епстајн веома добро показује“, истиче Микља.

Пад Римског царства

Богатство и новац су нешто што се у систему вредности, у таквом једном друштву сматрају највећом врлином. У таквом друштву врлина није честитост, а порок није грамзивост. Врлина је богатство, а скромност и уздржаност и на крају крајева нормалност нешто је што се не препоручује превише, сматра Микља.

Према његовим речима, данашња Америка, после случаја Епстајн, апсолутно се може упоредити са декадентном фазом Римског царства.

„Све велике империје кад су биле на врхунцу највеће моћи и кад би после кренуле путем силаска, највидљивије обележје пада била је управо та декаденција. А декаденција је само отмена реч за пропадање сваке врсте, пре свега морално и интелектуално“, каже саговорник спутњика.

А чини се да се тако нешто управо дешава у САД, закључио је Микља.