OДЛАЗАК МУХИКЕ: Богати наследник најсиромашнијег председника

Колико год да је лично сиромашан, одлазећи председник Уругваја Хосе Мухика (79) оставља свом наследнику непроцењиво богатство. Уругвај је са новоизабраним председником Табареом Васкезом (74) из Широког фронта (Френте амплио) јединствена демократска земља у којој је становништво задовољно досадашњим политичким, економским и социјалним достигнућима левице – и то већ трећи пут узастопце потврђује на изборима.

Када првог марта следеће године преузме председничку ленту од Хосеа Мухике, Табаре Васкез ће по други пут бити на челу државе, први пут је то постао 2005, чиме је разбио традицију двопартизма дугу 170 година и постао пре Мухике први левичарски председник Уругваја. Одлазећи Мухика, као ни његов претходник и наследник Табаре Васкез, није имао право на други узастопни мандат јер је таква могућност законски спречена пошто Уругвај као и многе друге латиноамеричке земље још памти тешка времена војних диктатура. Смењивост на власти сваке четири године је обавезна, иако Мухику тренутно подржава 70 посто Уругвајаца.

Шта је урадила левица за ових десет година? Када је 2005. Широки фронт освојио апсолутну већину, 40 одсто Уругвајаца било је испод границе сиромаштва, а данас је милион од три милиона и триста хиљада становника прескочило ту црвену линију и узлетело у средњу класу, незапосленост је са 19 одсто пала на најнижи ниво у историји, 6,5 одсто. Данас Уругвај има четири пута већу површину засејану сојом него пре десет година, а 30 одсто енергије добија се преко обновљивих извора. За време владавине левице, на чијем су челу били Васкез и Мухика, бруто национални доходак по глави становника постао је највиши на латиноамеричком континенту – 16.834 долара.

Слике из Монтевидеа још много више говоре. Бродови у низу чекају и дању и ноћу да се ослободи место у луци. Трајекти препуни Уругвајаца прелазе на излет до Буенос Ајреса. Та лука која Монтевидеу даје ширину и посебни шарм, иако је Уругвај стешњен између два латиноамеричка гиганта Аргентине и Бразила, постала је сувише мала за све што Уругвајци желе да постигну.

„Да не би зависио од промена цена пољопривредних производа или од политичких трзавица у суседном Бразилу и Аргентини, Уругвај би морао да се претвори у логистичку платформу јужног рога Латинске Америке, да постане излазна лука за робу из Парагваја који нема излаз на море и најзначајнија јужна излазна лука на Атлантику”, мишљење је латиноамеричких аналитичара. Са овим пројектима се слажу оба кандидата на председничким изборима. Уругвај ће лако привући стране инвестиције, јер је одувек важио за латиноамеричку Швајцарску, странци знају да улажу у поуздану земљу.

У своју родну државу враћају се из Аргентине, САД, Шпаније, Бразила и Италије сваког месеца у просеку по две стотине Уругвајаца. Већина их је отишла из земље да потражи срећу у печалби почетком двехиљадитих или крајем деведесетих када је са десницом на власти почела економска криза.

Сем по левичарској идеологији, нови председник не личи на Мухику, старог герилца који се клони луксуза и тражи од својих земљака да мање трче за материјалним добрима а више уживају у слободном времену. Уместо човека у старом плетеном џемперу који живи у трошној кући од 40 квадрата, на чело Уругваја долази елегантни и шармантни доктор онкологије, члан масонске ложе и становник луксузног резиденцијалног дела Монтевидеа. Упркос томе што се може сматрати имућним човеком, Васкез је Мухики такође пре пет година за собом оставио солидно наследство, добру подлогу за раст земље. Судећи по подршци коју су му дали, Уругвајци у Васкеза имају поверења.

Мухика је више пута рекао да људе који воле новац треба одвојити од политике, јер не представљају на добар начин интересе већине која није богата. Они су опасност у политици, јер политика је борба за срећу свих људи, мото је најсиромашнијег председника на свету.

Човек коме се приписује заслуга што је Уругвај постао по неколиким анкетама најпрогресивнија земља на свету, ипак са радошћу препушта власт председнику са краватом иако је за ту мушку машну рекао да је „бескорисна крпа која вас дави за врат”.

Тагови: Табаре Васкез, Уругвај, Хосе Мухика