ОДЛАЗАК ЕДУАРДА ГАЛЕАНА: Књига коју Вашингтон није умео да прочита

Култни интелектуалац левичарске оријентације, уругвајски писац Едуардо Галеано преминуо је у понедељак у свом родном граду Монтевидеу, дан пошто су се на маргинама самита Организације америчких држава (ОАД) у Панами састали и разговарали председник САД Барак Обама и председник Кубе Раул Кастро.

У англосаксонску орбиту, овог писца, добро знаног Латиноамериканцима и многим Европљанима левог опредељења, убацио је на Петом самиту ОАД-а тадашњи председник Венецуеле и лидер боливарског пута у социјализам Уго Чавес. Он је пре шест година, пришавши да се поздрави са новим председником САД Бараком Обамом, искористио прилику да му поклони „Библију латиноамеричке левице”, књигу Едуарда Галеана „Отворене вене Латинске Америке”. Чавес је препоручио новом председнику Америке да прочита ову књигу како би боље разумео колико су богатства САД изнеле из Латинске Америке и колико су је уназадиле својом свесрдном подршком војним диктатурама.

Не зна се да ли је Обама икада прочитао „латиноамеричку Библију”, јер му је Чавес поклонио примерак на шпанском језику, иако је она давно пре тога преведена на енглески. Али су се „Отворене вене Латинске Америке” после тога преко ноћи са шездесетхиљадитог места винуле међу десет најпродаванијих књига у САД. Американци су толико били заинтересовани за Галеана, да је у мегакњижарама у САД, где може да се купи апсолутно свако штиво, па и „Капитал” Карла Маркса, постало немогуће пронаћи било шта од овог писца, а камоли „Отворене вене”.

Обама је помало збуњен примио поклон од Чавеса, који се претходно истакао прозивајући Џорџа Буша са говорнице Уједињених нација и називајући Обаминог претходника ђаволом. Поднаслов Галеановог бестселера „Пет векова пљачке једног континента” још боље објашњава „шта је писац хтео да каже”, а прва реченица данас је актуелнија него икад:

„Подела рада међу нацијама јесте у томе да су се једни специјализовали за побеђивање, а други су се усавршили за губљење.”

До самог краја Галеано је говорио и писао о капитализму, а његове дијагнозе преносили су с времена на време најутицајнији светски листови – од „Њујорк тајмса, преко лондонског „Гардијана”, до париског „Монда” и мадридског „Паиса”.

Остале су забележене његове речи о европској кризи и политичарима на власти који траже жртвовање искључиво становништва да би се она превладала.

„То је систематски план на планетарном нивоу да се на ђубриште баце два века борбе за освајање радничких права и социјалних бенефиција”, рекао је пре неку годину, осврћући се на наметнуту ригорозну штедњу, укидање школа и болница и закидање права из радног односа у Шпанији. Са друге стране, „банкари су проузроковали ову катастрофу, а они су и даље главни пљачкаши банака, уз рекомпензацију стотина милиона евра које им плаћају као одштету из џепова осиромашеног становништва”.

До краја је остао левичар, али није био догмата, па је за дуговечност капитализма кривио и социјалисте.

„Капитализам се у великој мери потхрањује губитком угледа алтернативних система. Појму социјализма испражњено је значење због бирократије која га је злоупотребила у име народа и због социјалдемократије која је у његово име модернизовала имиџ капитализма”, рекао је између осталог у интервјуу за „Политику” пре шест година.

Смејао се кад су га сваке две-три године звали на сахрану капитализма.

„Знамо да ће систем који приватизује зараду, али великодушно социјализује своје губитке и још нас при томе убеђује да је то филантропија, живети седам живота.”

Галеана су док га опака болест није скрхала са радошћу дочекивали књижевни и алтернативни политички кружоци широм Европе и Северне Америке. Његовој популарности није ништа нашкодило ни то што је за своје рано дело „Отворене вене…” пре неку годину рекао да га је написао без довољно знања о политичкој економији, што су на ударним страницама пренели многи западни медији.

Државници из целе Латинске Америке изразили су жаљење због одласка Едуарда Галеана, а грчки премијер Алексис Ципрас написао је да је Галеанова смрт „погодила сваког грађанина Европе”.

Само пре недељу дана Галеано је потписао петицију упућену Вашингтону, у којој се протестује због тога што је један број венецуеланских политичара проглашен опасним за безбедност САД. Тако се круг око овог латиноамеричког мислиоца затворио: у Америци је постао познат захваљујући дару који је Уго Чавес поклонио Обами, а отишао је на онај свет зато што Вашингтон није умео да прочита његову књигу.

Тагови: Едуардо Галеано, Писац, Уругвај