Борис Џонсон је поднео оставку у тренутку кад се показало да је естрадна карикатура његовог узора Винстона Черчила. Одлазак са чела британске владе могао би се тумачити као „извлачење“ из неугодне ситуације након завршетка послова који ће нанети дугорочну штету Великој Британији.
Историчар др Чедомир Антић, професор Филозофског факултета у Београду који је завршио мастер студије у Британији, каже да је Борис Џонсон као један од носилаца Брегзита у британској политици био дочекан као реформатор и спасилац.
Парадоксална оставка
Међутим, показало се да је ипак био човек који није ни аутентичан ни искрен.
„Мало зла срећа, дакле рат у Украјини и корона, мало његова сопствена ћуд, односно карактер који је више естрадни него политички, учинио да на крају заврши као једна бледа копија и карикатура свог узора Винстона Черчила. Парадоксално је да он подноси оставку због једне пијанице, због једне журке, а у суштини требало би да поднесе оставку зато што шест година после брегзита они нису извршили оно што су обећали и што нису започели једну велику реформу која је била неминовна ако су били озбиљни са брегзитом“.
Др Александар Гајић из Института за европске студије сматра да се Џонсонова оставка не може сматрати неочекиваном с обзиром да је претходних дана велики број чланова његовог кабинета поднео оставке и да се видело да се ради о општој непопуларности и великом незадовољству због функционисања владе и општим економском стањем и социјалном ситуацијом у земљи.
Логичан крај Џонсоновог мандата
Једноставно, Џонсон је изгубио подршку и јавности и сопствене странке и његова оставка је логичан завршетак функционисања његове владе.
Иако је мислио у прво време док су чланови кабинета подносили оставке да ће се он задржати због наводне одговорности на коју се позивао и сложене унутрашње и спољнополитичке ситуације, изгледа да је ипак преломио да поднесе оставку и да се уђе у тај формални процес за избор новог лидера у оквиру странке.
„Изгледа да је његова процена била да је опште стање у мњењу и његовој странци такво да је у тренутку кад су његови чланови кабинета поднели оставку да је и за њега лично најсврсисходније да је и он поднесе. Што се тиче континуитета спољне политике, пре свега према Украјини, то је нешто с чим се он сада обраћа зато што су то били његови аргументи због чега није желео да поднесе оставку до јуче, па га то обавезује. Сад кад је поднео оставку говори и да ће и техничка влада наставити ту политику и да ће следећа коју ће торијевци формирати наставити континуитет по тим кључним питањима, како их он тумачи.“
Иако Џонсон важи за политичара који из сваке кризе излази јачи, Гајић сматра да је за сада његова политичка каријера као лидера конзервативаца и премијера завршена, међутим, како је реч о политичару који нема много година, могуће је да у некој даљој будућности поново буде битан фактор на политичкој сцени.
Поразна политика
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да Џонсон који је дуго на политичкој сцени, било у медијима било у разним кампањама, или као партијски активиста или лидер, добро види да је његов рејтинг урушен и да је резултат његове политике поразан на разним пољима.
„А између осталог и због увлачења Британије у геополитичке игре које на крају крајева само јој штете и доводе њене грађане у све тежи положај. С обзиром на положај у коме се земља нашла и његов низак рејтинг, мислим да он ово увиђа као могућност да се из читаве ствари извуче. Јер, одрадио је послове за које је и сам свестан да ће дугорочно штети земљи“, закључио је Анђелковић.