Самит Источног партнерства у Риги показао је успоравање идеје Брисела да шест бивших република СССР приближи ЕУ и удаљи од Русије, пише „Вечерњи лист“, који наводи да је за ЕУ „пред пробуђеним руским медведом“ најбоље да примени тактику „стратешког стрпљења“.
„Заједничка декларација самита у Риги је блажа од декларација са самита Источног партнерства у Виљнусу, на ком је тадашњи украјински председник Виктор Јанукович одбио да потпише Споразум о придруживању и слободној трговини са ЕУ, што је подстакло проевропске Украјинце да изађу на улице и покрену протесте који су довели до промене власти, али и до рата у Украјини“, наводи загребачки лист.
За ЕУ „пред пробуђеним руским медведом“ најбоље је, наводи лист, да примени тактику стратешког стрпљења, односно „да се прави мртва“.
Декларација са самита у Риги наводи да ЕУ понавља свој став о руској илегалној анексији Крима и Севастопоља, али се не помиње да свих шест источних партнера подржава тај став, за шта су се потрудиле Белорусија и Јерменија.
„Брисел не жели да испровоцира Москву, као што многи мисле да је испровоцирао када је Јануковича у Виљнусу суочио са ултиматумом јер нико не жели да да разлог руском председнику Владимиру Путину да буде агресиван“, наводи „Вечерњи лист“.
Тагови: Владимир Путин, ЕУ, Рига, Русија, Самит