Нуклеарно оружје Сједињених Држава ускладиштено је у Европи још од средине педесетих година прошлог века, када је тадашњи амерички председник Двајт Ајзенхауер одобрио његово пребацивање у савезничке базе НАТО-а.

У јеку Хладног рата, Пентагон и амерички НАТО сателити сматрали су употребу тактичког нуклеарног оружја асиметричним одговором у случају локалног сукоба са Совјетским Савезом и земљама Варшавског пакта, које су имале предност у конвенционалном наоружању.

Према проценама независних стручњака, Америка је тајно у Европи разместила око 150 нуклеарних бомби, што по оцени експерата може повећати ризик од нуклеарног рата.

„Тактичко нуклеарно оружје се не користи за извођење превентивних нуклеарних удара, већ након размене нуклеарних удара интерконтиненталним балистичким ракетама морског и копненог базирања, или оним које се лансирају из подземних силоса. Тек након тога тактичко нуклеарно оружје улази у игру. Оно је намењено за уништење преосталих центара отпора или важне инфраструктуре која је преживела нуклеарне нападе“, каже Леонков.

Леонков истиче да је много важније питање када ће ракете средњег домета бити распоређене у Европи. То би, како оцењује, био преседан, „много опаснији од распоређивања тактичког нуклеарног оружја“.

Има мишљења да би после Велике Британије, Пољска могла да буде следећа држава која ће распоредити америчко нуклеарно оружје.

Варшава је прошле године затражила од НАТО-а да распореди америчко нуклеарно оружје на њеној територији и апеловала је на цео НАТО да учествује у програму „Нуклеар шеринг”, који омогућава Сједињеним Државама да пребаце своје нуклеарно оружје у земље НАТО-а уколико постоји потреба за тим.

Леонков напомиње да би осим Пољске, кандидат могла да буде и Румунија, пошто је у тим земљама инсталиран амерички антиракетни штит „иџис ашор“. Амерички лансирни системи се из одбрамбених брзо и лако претварају у офанзивне, што представља диркетну претњу Русији.

Американци су по Европи „расејали“ Б61, стратешке и тактичке термонуклеарне гравитационе бомбе.

Парадоксално звучи то што Запад своје потезе оправдава јачањем безбедности у Европи. Међутим, овакве акције Вашингтона неће ојачати безбедност ни Британије, ни Сједињених Држава, ни Европе, нити ће застрашити Москву. Само ће повећати укупан ниво ескалације и претње у Европи.

„Да, постоје таква уверења Европљана да ће ако напуне подрум бурадима барута то повећати њихову безбедност, а безбедност се повећава тек када земље почну међусобно да сарађују и разговарају, када опасност од ратова и других конфликата избледи… Када је у току трка у наоружању, када се све више нових система појављује на територији Европе не може се говорити ни о каквој безбедности. Европа почиње да личи на нуклеарно складиште, постаје буре барута и јасно је да је све оно што следи само повод…“, упозорава Леонков.

Из два светска рата Европа није извукла никакве поуке.

Москва је више пута истицала да у нуклеарном рату не може бити победника и да га никада не треба покренути, а да нуклеарно оружје – све док постоји – мора служити одбрамбеним циљевима, обуздавању агресије и спречавању рата.

Хипотетичке планове САД за постављање нуклеарног оружја у Британији Москва види као кораке ка дестабилизацији.

„Русија препоручује, пре него што буде прекасно, да се почне са отклањањем антируских фобија, које се по својој природи не могу излечити тенковима или тактичким нуклеарним ударима“, поручио је шеф руске делегације на преговорима у Бечу о војној безбедности и контроли наоружања Константин Гаврилов.

Вест о постављању нуклеарног оружја у Енглеској објавио је британски „Телеграф“, позивајући се на документа Пентагона и наводећи да Вашингтон намерава да пребаци у ваздушну базу „Лејкенхит“ у округу Сафок бојеве главе чија је јачина троструко већа од бомбе бачене на Хирошиму.

Пентагон је одбио да коментарише овај потез, али се већ дуже време прича о могућем размештању нуклеарног оружја у тој земљи, док Москва проверава ту информацију и упозорава на ескалацију. Ако до тога дође то ће бити још један ударац међународној безбедности и стабилности.

Америчко нуклеарно оружје тренутно је распоређено у пет европских земаља – Немачкој, Холандији, Белгији, Италији и Турској, док се Велика Британија, ако се ово обистини, практично враћа на тај списак, пошто су раније, 2008. године, САД повукле своје нуклеарно оружје из Британије, сматрајући да је опала претња од нуклеарног рата.