Oдговор на све шири спектар ваздушних претњи: Нови адути руске војске – „јенисеј“ и „валдај“

www.globallookpress.com © Ministry of Defence of the Russiа/Twitter.com

Министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу је 6. марта посетио фабрику једне од највећих компанија руске одбрамбене индустрије – „Алмаз-Антеј корпорација“, која се бави производњом система ПВО, радара, ракета, муниције и друге војне опреме.

Током посете, генерални директор истраживачко-производног удружења „Алмаз“, Генади Бендерски, обавестио је руског министра одбране да је завршена производња наручених примерака система за идентификацију мета – „јенисеј“ и система за борбу против беспосадних ваздухоплова – „валдај“.

Већина карактеристика нових система држи се у тајности, међутим, према писању појединих руских извора, истиче се да је „јенисеј“ развијен као додатна компонента комплекса С-500, али и да би могао да повећа способност С-400, док ће „валдај“ служити за откривање и борбу против беспосадних ваздухоплова.
„Јенисеј“ – нови саборац ракетних система ПВО

Према наводима руских извора, „јенисеј“ ће служити као вишенаменски радар за откривање и праћење циљева са аеродинамичком и балистичком путањом и то на удаљености до 600 км, што се поклапа са декларативним карактеристикама С-500, и висинама до 100 км.

Захваљујући великом домету, „јенисеј“ ће се користити и као средство за рано упозоравање о потенцијалним претњама, чиме ће руској војсци омогућити довољно времена да се припреми и одговори. Дакле, у питању је последња реч технике, која ће свакако бити део вишеслојне мреже ПВО Руске Федерације.

Систем функционише тако што емитује радио-таласе које се одбијају од потенцијалне циљеве у ваздуху и шаљу повратне сигнале јединици за обраду података, која на основу тога израчунава њихову локацију, брзину, правац и смер кретања.

На основу повратног сигнала, „јенисеј“ може утврдити о којој врсти циља се ради, а након препознавања следи праћење кретања и ажурирање података везаних за његову локацију и смер у реалном времену.

Командно-контролна станица на основу добијених података одређује како ће се одговорити на претњу и наравно прослеђује све податке другим компонентама у оквиру исте батерије одређеног комплекса ПВО (попут С-400 или С-500), ради елиминисања претње.

Додатно, постоје за сада непотврђене тврдње, да „јенисеј“ може пратити и лансиране ракете земља-ваздух и одредити да ли је дошло до прецизног поготка, као и да може откривати хиперсоничне циљеве.

Прецизно разликовање различитих врста циљева обезбеђено је уградњом радара који функционише у два фреквентна опсега и има могућност препознавања мамаца.

Такође, „Јенисеј“ може функционисати и у пасивном режиму, а у том случају служи само за осматрање ваздушног простора и као уређај за пренос података вишенаменским и нишанским радарима С-400 или С-500.
Како ће „јенисеј“ побољшати дејство С-400?

Као што је већ познато, С-400 је систем ПВО способан за уништавање различитих ваздушних претњи на удаљеностима до 400 км и у том смислу, „јенисеј“ би захваљујући својим уређајима за откривање циљева и класификацију којој врсти припадају био од великог значаја за С-400.

Интеграција „јенисеја“ у батерију или неку већу формацију комплекса С-400, омогућило би посадама ПВО да лакше разликују пријатељске и непријатељске летелице, чиме би се смањио ризик од „пријатељске ватре“.

Такође, нови систем би олакшао рангирање откривених циљева на основу нивоа њихове претње, чиме се обезбеђује неутралисање оних најопаснијих и евентуално препуштање мањих мета другим једноставнијим системима.

Све ово допринеће ефикасности, односно повећању стопе успешних погодака, а самим тим и смањењу трошкова, јер ће за обарање циљева бити потребан мањи број лансираних ракета.

Додатно, постоје и информације да се „јенисеј“ може прилагођавати новим претњама кроз тзв. „машинско учење“, што значи да систем може учити на основу сваког искуства у борби и на тај начин побољшавати свој учинак током времена.

„Валдај“ – убица дронова

Са друге стране, према писању руских извора, „валдај“ је дизајниран као систем за откривање, праћење и борбу против циљева са изразито малим радарским одразом. Његов радар наводно може јасно разликовати малогабаритне дронове од других ваздушних циљева, што је неопходно за ефикасну борбу и неутралисање беспосадних ваздухоплова.

На основу доступних фотографија, делује да ће „валдај“ бити монтиран на троосовинско возило са контејнерском кабином, у којој ће се налазити сви кључни модули – радар, оптоелектронски блок, контролна станица, уређај за откривање радио-сигнала и емитера, као и средством за ометање и противмере.

Поред тога, станица ће бити опремљена уређајима за комуникацију, напајање електричном енергијом, итд. Осим управљања из кабине на возилу, посади ће бити доступни и уређаји за даљинско управљање.

Радар система функционише у „Х“ банду и може скенирати простор у опсегу од 360 степени по азимуту, односно од 0 до 30 степени по елевацији, док је минимални домет за откривање циљева 300 м. Радар ради у тандему са уређајем за откривање радио сигнала, чиме се обезбеђује прецизно откривање локације дронова и њихових оператера, на основу њихових комуникационо-управљачких канала.

На основу података добијена од ова два модула, термална камера оптоелектронског блока се усмерава ка циљу ради праћења истог и процене ефикасности потенцијалних противмера. Модул за ометање у склопу „валдаја“ може блокирати навигацију означене летелице и управљачке сигнале који долазе од оператера, а постоји могућност да је руски систем опремљен и противмерама за физичку борбу, тј. пројектилима за пресретање дронова.

Производња и увођење описаних система у оперативну употребу представља одговор на све шири спектар ваздушних претњи са којима се сусрећу посаде ПВО, а нема сумње да ће на „јенисеју“ и „валдају“ бити примењене (ако већ нису) модификације на основу искустава стечених у СВО.

Стефан Добрић
?>