ОДГОВОР НА НАТО ПРОВОКАЦИЈЕ: Путин повећава број војника

Председник и врховни командант Оружаних снага Русије Владимир Путин наредио је да се повећа број војника и војне технике у руској армији. Интересантно је да Путинов указ долази готово у истом тренутку када команда НАТО-а у Европи тражи више војника и савременог наоружања за супротстављање „све ратоборнијој Русији“.

То значи, сматрају војни аналитичари, да ће Алијанса наставити да провоцира Русију, гомилајући своје трупе и војну технику на руским границама.

Путинов указ, иначе, предвиђа да укупан број припадника руских Оружаних снага од 1. јула буде повећан на 1,9 милиона људи.

У документу се такође говори да број војника треба да пређе цифру од милион људи, што значи да ће их бити за 12-13 хиљада више него до сада.

Иначе, тренутно у руској армији служи више од, 1,88 милиона војника и цивила тј. техничког особља.

Командант НАТО-а у Европи генерал Кертис Скапароти је изјавио да ће за одвраћање Русије бити потребно размештање још једне оклопне тенковске дивизије, као и додатне снаге морнарице и авијације пете генерације на европском континенту.

Он је навео да НАТО тренутно има око 60.000 војника свих родова у Европи и да су те снаге у стању су да обуздају Русију, али да је Алијанси потребно још снага с обзиром на модернизацију руске војске.

С друге стране, Путин је више пута рекао да Русија „никоме не прети“, а да своју армију јача због заштите својих граница.

Подсећања ради, НАТО је Русију прогласио „главном претњом“, а крајем прошле године Алијанса је увећала своје трупе у близини руских граница чак осам пута!

Намеће се питање да ли је последњи Путинов указ о повећању војске и војне технике директан одговор на претње које долазе од стране Запада?

Део војних аналитичара сматра да јесте, јер Русија не може да буде неми посматрач док се на њеним границама све гласније звецка оружјем. Они додају да не би требало стварати тензије, али да Русија просто мора да предузима одређене мере да би заштитила своје границе и националне интересе.

Са друге стране, има и оних који не мисле тако, већ Путинов указ повезују са уласком „Спецстроја“, Федералне агенције за изградњу специјалних објеката, у састав Министарства одбране.

„Раније је Путин донео одлуку да ’Спецстрој‘ Русије, који је до сад био самостална агенција, уђе у састав Министарства одбране и како ја схватам указ председника је просто указ о ’Спецстроју‘. Отуда и имамо то повећање од скоро 13.000 људи. Реч је о броју запослених у тој агенцији, који ће сада бити део Оружаних снага Русије“, објашњава за Спутњик генерал-потпуковник у пензији Јевгениј Бужински, иначе председник савета „ПИР-центра“.

Војни аналитичар оцењује да су надлежни објективно проценили потребе армије када је реч о броју војника и да не би требало очекивати да ће у будућности бити мање војника због напретка војних технологија.

„Не мислим да ће до тога доћи, иако је тенденција смањења броја војника у многим земљама очигледна, али не у свим. Например, европске земље, које се налазе, како то оне сматрају, под заштитом САД, смањиле су број војника, док Америка има двомилионску армију. Узмимо, рецимо, Бундесвер. У тренутку када се завршио Хладни рат, почетком деведесетих година прошлог века, немачка армија је бројала 500.000 војника, а данас има само 176.000. Немци планирају да достигну бројку од 200.000, али чак и у том случају опет остаје најмања армија у историји Немачке. Они сматрају да иза њих стоје САД и рачунају на то да ће их Американци заштити у случају да негде нешто ’пукне‘. Русија, са друге стране, не сме да смањује број војника као што то раде европске земље, јер имамо статус нуклеарне силе, имамо велику територију и обавезу да помажемо савезницима, а за разлику од Европљана нас нема ко да брани. Због тога сматрам да је број војника у руској армији практично избалансиран и веома близу оптималној цифри“, каже Бужински.

Генерал-потпуковник истиче да без обзира на савремене војне технологије и роботизовану технику ниједна армија света без људства не може да функционише. Како каже, ратови ће се и даље добијати искључиво конвенционалним начином ратовања.

„Роботизација има своје границе. Узмимо као пример беспилотне летелице. Американци имају проблем, јер немају довољан број оператера који управљају тим летелицама. Беспилотних летелица можете да направите колико хоћете, али све је џаба ако немате ко ће њима да управља, а Американци имају дефицит оператера од близу 50 одсто. Због тога у војсци никада не може да буде потпуне роботизације. Истина, смањује се физичко присуство војника на бојном пољу, али се зато увећава број војника у улози оператера, програмера, итд. Међутим, конвенционални начин ратовања увек остаје. Американци су у заблуди, јер они верују да се рат добија тако што неку земљу бомбардујете, али у рату се тако не побеђује. Рат је добијен тек онда када чизма војника уђе на територију те земље, тј. у њену престоницу. Због тога ће пешадија и сви други родови војске увек постојати“, закључио је генерал-потпуковник Бужински.

Тагови: Владимир Путин, Војска, НАТО, Русија