Није новост да америчке обавештајне службе умеју да закажу па и да измисле „претњу“, та се намеће се питање — имају ли САД и за Русију неког новог Колина Пауела, као некада за Ирак?

Дипломатска сарадња, као и одлука САД да шире такве податке помогли су им, пише лондонски „Фајненшел тајмс“, да убеде неке скептично настројене земље, укључујући Немачку, да би „Кремљ ускоро могао да пошаље своје трупе на Украјину“. Један од извора листа, међутим, наводи да су савезници били изненађени недоследношћу података и тиме да су Американци видели што они нису.

Према речима новинара и аутора емисије „Нови Спутњик поредак“ Николе Врзића, америчке обавештајне службе су у прошлости често излазиле са подацима за које се после испостављало да су неистинити. Он чак сматра да није реч о случајним грешкама, већ о намерној производњи лажи зарад остварења неких врло конкретних америчких интереса.

У том смислу се, каже, није згорег сетити наводног инцидента у Тонкиншком заливу, који је послужио као повод за почетак америчке агресије на Вијетнам.

„Можемо да се осврнемо и на наш случај, на такозвани масакр у Рачку и измишљање операције ’Потковица‘, на све оно што је послужило као оправдање за агресију на нашу земљу. Сетимо се и бомбе на ред за хлеб у Улици Васе Мискина у Сарајеву, када су амерички медији, позивајући се на њихову обавештајну заједницу, оптужили Србе за тај злочин, а СР Југославији су уведене санкције и потпуна међународна блокада. Годинама касније Хашки трибунал се тихо одрекао те оптужбе на рачун босанских Срба и њихових ратних вођа, чиме је признао да је то била још једна у низу лажи“, примећује Врзић.

Наш саговорник подсећа и на Први заливски рат и приче о кувајтским бебама у инкубаторима које су убили ирачки војници.

„И то се испоставило као лаж, баш као што је исти сценарио лажи коришћен и када је други пут требало да уследи агресија на Ирак. Сви се сећамо епрувете којом је тадашњи амерички државни секретар Колин Пауел махао у Савету безбедности, доказујући да Ирак поседује оружје за масовно уништење и објашњавајући како због тога мора да буде изгласана инвазија на ту земљу. Наравно, испоставило се да никаквог оружја за масовно уништење није било“, напомиње Врзић.

На дугачак списак фабрикованих података обавештајних служби САД могу се додати и приче о томе да је либијски вођа Муамер ел Гадафи својим војницима делио вијагру да би могли што више да силују, или она о председнику Сирије Башару Асаду и наводној употреби хемијског оружја против сиријских побуњеника.

„Све те лажи требало је да послуже као оправдање за агресију коју су САД вршиле противно свим принципима међународног права. Најзад, имамо најновији случај ’Стиловог досијеа‘ (скуп извештаја које је саставио бивши британски шпијун Кристофер Стил), о наводним везама бившег председника Трампа и Русије. После година ’лова на вештице‘ у коме је учествовала читава америчка обавештајна заједница и сви медији главног тока, а који су полазили од тога да је тај досије истинит, показало се да је то била још једна лаж са врло конкретним циљем — ометање председничког мандата Доналда Трампа и његове идеје да поправи нарушене односе са Русијом“, сматра Врзић.

У том контексту, категоричан је наш саговорник, треба посматрати и најновије информације америчке обавештајне заједнице да Русија припрема агресију на Украјину.

„После свега што су урадили, не треба им веровати ниједну једину реч, јер су огрезли у крви недужних људи коју су изазвали својим лажима. Од свега тога се, наравно, нису окористили обични Американци, већ та врхушка, војно-индустријски комплекс са свим својим огранцима — од медија, преко обавештајне заједнице, до политичара, а о томе колико они имају морала сведочи изјава Мадлен Олбрајт о томе да је остварење америчких интереса вредело живота пола милиона ирачке деце“ истиче Врзић.

И политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић сматра да иза прича о наводној руској инвазији на Украјину стоји намера да се спречи побољшање односа Вашингтона и Москве.

„То је био циљ и за време Трамповог мандата, јер је бивши председник САД имао велики проблем са војно-безбедносним структурама, институцијама које би по Уставу требало да га следе, а не да покушавају да га блокирају, саботирају или да спроводе неку другачију политику мимо њега. Изненађујуће је да се то сада дешава и са председником Бајденом који, иако је на неки начин представник тих глобалистичких структура у америчком политичком естаблишменту, неочекивано наилази на исти отпор од стране војно-безбедносног сектора у својој администрацији“, оцењује Кесић.

Ти отпори и саботаже, сматра наш саговорник, имају за циљ да се наруши позиција председника Бајдена и онемогући му се спровођење спољне политике другачије од оне која је прихватљива за војно-безбедносни сектор.

„Било је доста индиција да преговори Вашингтона и Москве који се воде иза сцене напредују, тим пре што је Бајден у њих укључио и шефа ЦИА, искусног и цењеног дипломату. Али, политички естаблишмент у Вашингтону није хтео да прихвати побољшање тих односа, јер су видели да је Русија јако корисна — због буџета за Пентагон, али и зато што глобалисти у Конгресу желе да се Америка поново наметне као лидер западног света. То није могуће без јасно дефинисаног противника, а како за озбиљнији сукоб са Кином нису спремни, Русија је за њих пожељна бабарога“, сматра наш саговорник.

Зато су, додаје наш саговорник, прво уследили ударци из Конгреса у виду продужавања и проширења санкција Русији.

„Бајденова администрација се надала да ће протеривањем руских дипломата наћи баланс, успети да скине са себе притисак Конгреса и наставити преговоре са Москвом. Међутим, сада када је најављен разговор Бајдена и Путина, војно-безбедносни сектор је кренуо у жестоку акцију како би председника САД ставили у ситуацију да то не може да уради. Ја сам врло скептичан у погледу ових обавештајних података, јер се треба сетити да када су крајем августа први пут у јавност изнесени такозвани подаци о груписању руских трупа на граници са Украјином, Украјинци то демантовали“, напомиње Кесић.

Међутим, додаје политички аналитичар, сада се опет износе подаци који се не разликују много од оних од пре неколико месеци, а са циљем да се саботира разговор између два председника и спречи побољшање односа између Москве и Вашингтона.

„Исту борбу је водио и бивши председник САД. ’Стилов досије‘ о томе да је Трамп руски агент показао се као измишљен, али је коришћен од стране безбедносних служби како би се председник дисквалификовао и онемогућио да мења америчку спољну и безбедносну политику. Они стално износе неке податке, па ово видим као удар на председника Бајдена и његов ауторитет“, закључује Обрад Кесић.