Од неверице до отрежњења: Шта се зна о руском „орешнику“?

Оружане снаге Руске Федерације су 21. новембра у раним јутарњим часовима извеле ракетни напад на Дњепропетровск, тачније на постројења компаније „Јужмаш“, која се, између осталог, у овом граду бави производњом ракета и ракетних мотора.

Непосредно након удара, на друштвеним мрежама појавили су се снимци дејства „непознатих“ пројектила који су у равномерним таласима падали по поменутим објектима. Одмах по објављивању снимака многи војни блогери, али и украјинско руководство су овај истовремено импресиван и ужасавајући призор представили као дејство интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ), конкретно РС-26 „рубеж“, опремљених конвенционалним бојевим главама, док је мањи број телеграм канала наводио да се ради о више „искандера“.

Такође, украјински извори, али и државне службе, објавили су информацију да је ИЦБМ, или више њих, који је погодио „Јужмаш“ лансиран са војног полигона „Капустин Јар“ у Астраханској области.

Део недоумица отклонио је председник Руске Федерације Владимир Путин, када је у вечерњем обраћању изјавио да је руска војска извела комбиновани напад војни објекат Украјине, као одговор на нападе ракетама западне производње на Русију.

Путин је тада истакао да је у нападу успешно тестирана најновија балистичка ракета средњег домета са хиперсоничном опремом „орешник“, коју према његовим речима, чему сведочи и успешан напад, не могу да пресретну савремени системи ПВО. Он је додао и да ракета лети хиперсоничном брзином од 10 маха, тј. око 3,4 км/с.

„Тестирања ракетног система ‘орешник’ у реалним борбеним условима се обављају као одговор на агресивне поступке НАТО држава усмерених против Русије“, закључио је руски председник.
Шта је „орешник“ и како је настао

Као што је већ поменуто, у питању је балистичка ракета средњег домета (према америчкој класификацији спада у класу ИРБМ – Intermediate-Range Ballistic Missile), а ради се о ракетама домета до 5.500 км, чије је распоређивање било забрањено Споразумом о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ споразум), ког су 1987. потписале САД и СССР.

Стога се може претпоставити да је „орешник“ настао управо као одговор на повлачење Вашингтона из овог споразума 2019. године. Иако за сада, из оправданих разлога, не постоји пуно информација о новој ракети, постоје индиције да је настала модификацијом РС-26 „рубеж“, која је настала даљим развојем ИЦБМ РС-24 „јарс“.

Међутим, упркос успешним тестирањима током 2011, 2012. и 2013, „рубеж“ никада није уведен у оперативну употребу, будући да су финансијска средства за овај пројекат преусмерена на хиперсонично оружје „авангард“, што је и званично потврђено 2018. године.

Постоје претпоставке да је то урађено и због тога што је „рубеж“ оригинално замишљен као балистичка ракета средњег домета (дакле са дометом мањим од 5.500 км), које су биле забрањене тада важећим споразумом, а да је како би се избегло кршење уговора његов домет повећан, што су потврдила и успешна тестирања на 5.800 км удаљености.

То је створило додатан проблем, због споразума Нови СТАРТ који је ступио на снагу 2011. године, којим се ограничава количина ИЦБМ које САД и Русија могу распоредити. Будући да није хтела да „рубеж“ утиче на смањивање количине других ИЦБМ, попут „јарса“ и „војводе“, Москва је одустала од увођења овог оружја у оперативну употребу.

Ипак повлачење САД из ИНФ-а, је вероватно имало пресудан утицај на то да се Русија врати почетној замисли и произведе прву балистичку ракету средњег домета након више од 30 година, што је учињено у релативно кратком временском периоду управо захваљујући „рубежу“.

Да се „орешник“ заснива на РС-26, тврде и Пентагон и поједини руски војни експерти.

„Могу да потврдим да је Русија лансирала експерименталну ИРБМ. Ова ИРБМ је заснована на руској интерконтиненталној балистичкој ракети РС-26 ‘рубеж'“, изјавила је портпаролка Пентагона Сабрина Синг.

Руски војни експерт Александар Кац сматра да је „орешник“ настао „даљим развојем РС-26 ‘рубеж’ и да постоји опција постављања на мобилне лансере, док са друге стране поједини извори тврде да је ова ракета повезана са развојем комплекса „кедр“ и „осина“.

Истовремено, постоји могућност да „орешник“ заправо представља хиперсоничну „једрећу“ бојеву главу, односно ХГВ (Hypersonic Glide Vehicle), попут „авангарда“, која се поставља на балистичку ракету „рубеж“. Међутим, због недостатка информација, ово је тренутно немогуће потврдити.
Намена и познате карактеристике

Будући да се ради о балистичкој ракети средњег домета, може се закључити да ће „орешник“ када буде произведен у довољним количинама послужити као систем намењен за попуњавање позиције између оперативно-тактичког ракетног комплекса „искандер“ домета 500 км и постојећих ИЦБМ у арсеналу Стратешких ракетних снага РФ.

Процењује се да је домет „орешника“ око 5.000 км, а брзина, коју је поменуо Путин, је заправо брзина при којој се бојеве главе крећу у терминалној (завршној) фази, док је у средњој фази лета она засигурно већа од 10 маха. То значи да се овом ракетом (или ХГВ-ом) може погодити било која тачка у Европи, за свега неколико минута.

Главни циљ овог оружја у потенцијалном сукобу ширих размера, би највероватније било онеспособљавање и уништавање свих НАТО база у Европи, као што је то био случај са последњом балистичком ракетом средњег домета у оперативној употреби Совјетског Савеза РСД-10 „пионир“.

Још једна чињеница која указује да се заиста ради о ракети повезаној са „рубежом“ су остаци нечега што личи на део ракетног мотора на течно гориво који су пронађени у околини места где је извршен удар.

Наиме РС-26 има тростепени погон који се заснива на комбинацији чврстог и течног горива, па постоји могућност да „орешник“ заправо представља само двостепену верзију ове ракете (отуда и мањи домет).
Колико „орешника“ је лансирано

Као што се може видети на приложеним снимцима, током удара примећено је шест равномерних таласа у којима је било по шест пројектила. Иако је у почетку било информација да је лансирано шест ракета, даљом анализом утврђено је да се заправо ради о само једној ракети.

Због тога је извесно да је „орешник“ опремљен МИРВ-ом (Multiple Independently Targetable Reentry Vehicle), односно са више, тачније шест бојевих глава са засебним навођењем, темпираних да у распону од једне секунде једна за другом погађају циљ, које су у овом случају носиле по шест мањих кинетичких пројектила.

То објашњава изостанак већих експлозија при удару, што је, заједно са лошим квалитетом објављених снимака довело до нетачних тврдњи да се ради о „обрнутим снимцима дејства украјинске ПВО“ и да „због велике брзине овакве пројектиле није могуће снимити камером“.

Први аргумент оспорен је накнадно објављеним снимком на ком се, захваљујући кретању аутомобила, јасно види да се не ради о обрнутом снимку. Што се тиче тврдња везаних за брзину, оне су тачне само уколико се опрема којом се снима налази у близини места удара, а јасно је да то овде није случај.
Порука Западу

Иако и даље постоји доста тога непознатог везано за саму ракету, јасно је да циљ удара „орешника“ није било само онеспособљавање украјинског војног постројења, већ слање поруке Западу, пре свега САД и Великој Британији.

Подсећања ради, поједини западни медији су пре неколико дана објавили вест да су најпре САД, а потом и Велика Британија и Француска (што је касније уклоњено) дале дозволу Украјини да ракетама АТАЦМС, односно „сторм шеоду“/СКАЛП дејствују по циљевима унутар територије РФ.

Упркос томе што званичне потврде ових навода нема, то није спречило украјинску војску да у протекла три дана изврши два напада – један уз помоћ АТАЦМС-а, други уз помоћ „сторм шедоуа“ – по циљевима унутар Русије. Стога нема сумње да је Москва ударом по Дњепропетровску желела да покаже да руска војска може да погоди било који циљ са малим одступањем и то за неколико минута.

Осим тога, овим су оспорене вишегодишње тврдње западних медија да је нуклеарни арсенал руске војске само „тигар од папира“, те да су ракете застареле, неисправне и томе слично. Имајући у виду способности „орешника“, конкретно домет од око 5.000 км, јасно је да је ово и једна врста одговора на најављено распоређивање америчких ракета у Немачкој.

Такође, ово може бити и директна порука новоизабраном председнику САД Доналду Трампу, за време чијег мандата се Вашингтон повукао из ИНФ-а.

„Пре свега, послата је снажна порука САД, јер не треба да заборавимо да се Доналд Трамп повукао из ИНФ-а, која је забрањивала читаву категорију ракета – оних које могу да униште Европу. Интересантно је да европски вазали нису рекли ништа против те одлуке“, изјавио је бивши официр америчке војске Станислав Крапивник за РТ.

Са друге стране, „Њујорк тајмс“ је лансирање нове ракете описао као „директну претњу и упозорење Кијеву и његовим савезницима“, док „Еј-Би-Си њуз“ наводи да је „у редовима украјинских оружаних снага завладала паника“.