Обрачун у Давосу: Зашто је Сорош напао Кину?

Расположење у Давосу је „превише песимистично“, утисак је који с овогодишњег окупљања глобалне финансијске и политичке елите преноси председник УБС банке Аксел Шмит. „Нервоза“ — описује „Волстрит џурнал“, а слично ће и „Фајненшел тајмс“, који наводи да је на Светском економском форуму у Давосу ове године атмосфера била „далеко мрачнија“ него пре.

И ко зна колико би још мрачнија била да у протеклих годину дана супербогати своје богатство нису увећали за још 12 одсто — док су истовремено сиромашни осиромашили за додатних 11 процената, тако да 26 најбогатијих појединаца сад поседује колико и 3,8 милијарди најсиромашнијих људи. С ведрије стране, број милијардера се од светске економске кризе готово удвостручио. И ово је систем који нема алтернативу, тврди власник „Мајкрософта“ Бил Гејтс.

Или пак забринутост богатих и моћних није сасвим лишена основа? Јер, упозорава из Давоса оснивач „Алибабе“ Џек Ма, трећа технолошка револуција која је у току могла би да изазове и Трећи светски рат јер доводи до „геополитичке редистрибуције моћи“. А Џорџ Сорош са истог места позива на жесток обрачун с Кином и њеним технолошким компанијама — како Кина не би постала доминантна сила у сфери високих технологија.

О чему се још говорило у Давосу ових дана? Шта глобална елита очекује од године која је пред нама? И шта је највише забрињава?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили писац и издавач из Швајцарске Слободан Деспот и аналитичар Бранко Павловић.

„Овогодишњи Давос је само одраз атмосфере која влада на глобалном нивоу“, коментарише Слободан Деспот. „О томе говори већ и одсуство лидера водећих земаља света, који су преокупирани сопственим проблемима — почев од француског председника Емануела Макрона у непосредном суседству. Када се на то додају и непознанице у односу на технолошку револуцију, даље последице економске неједнакости, јасно је да заправо и нема много разлога за другачије расположење.“

„Давоска елита“, сматра Бранко Павловић, „дуго се заваравала и није желела да сагледа озбиљност процеса који су увелико у току“. „Наравно да њих није забринуло економско раслојавање, јер је тај новац ионако одлазио у њихове џепове, али сада по први пут постоји озбиљна опасност да се суоче с последицама тог раслојавања, које је достигло толике размере да троје најбогатијих у САД поседује колико доња половина Американаца… Једноставно, у народу почиње да кључа, и то кључање њих сада брине.“

У својим анализама овогодишњег Светског економског форума, „Фајненшел тајмс“ и „Волстрит џурнал“ указују на оштру разлику између прошлогодишњег и овогодишњег Давоса. Прошлогодишњи скуп био је обележен „изненађујућим осећајем бујања“ подсећа ФТ, „Волстрит џурнал“ напомиње да су пре само годину дана учесници скупа „били испуњени оптимизмом“, а сада — преокрет. Шта се догодило у међувремену?

„Догодио се народ“, одговара Слободан Деспот. „Све више политичких структура или пада у кризу легитимитета пред сопственим народом као у Француској, или прелази на другу страну, на страну народа — као што се сада дешава у Италији. А то се десило пре свега под притиском мигрантског покрета који је пак, сада је то сасвим јасно, проузрокован управо од стране тих глобалних финансијских фактора који од њега имају економску корист.“

Иако ће „Волстрит џурнал“ цинично закључити да је, због овако изневерених очекивања, „скуп у Давосу чувен по свом погрешном тумачењу глобалног расположења и догађаја“, Бранко Павловић верује да је проблем дубљи: „Другачији приступ, који би ишао ка стварном решавању надолазећих проблема, неминовно би морао да пође од тога да елита мора да има мање, односно да Америка и њени савезници више не могу да захватају онолики удео светског богатства колики су захватали. Њима је интерес налагао да не признају последице система који су изградили, све док је то било могуће.“

Да би сада и отворено почело да се признаје, како је на скупу у Давосу сумирао Антонио Нери, извршни директор „Хјулит Пакарда“, да „постоји политичка нестабилност — глобализација и национализам догађају се истовремено“, а то, оцениће „Волстрит џурнал“, на Западу ствара политичке потресе каквих није било још од ’70-их година прошлог века.

„У свим европским друштвима сада је јасно изражена опозиција између националног и наднационалног оквира за решавање проблема, који обичном народу нигде више не одговара јер у њему не види никакву заштиту…“, коментарише Слободан Деспот. „Све ово тешко да може да се заврши без прилично грубог обрачуна између традиционалних, националних структура и ових наднационалних, глобалистичких елита.“

Бранко Павловић скреће пажњу на разлику између досадашње, „сорошевско-клинтоновске“, и кинеске верзије глобализма, „која полази од националног и заправо показује да сарадња може да буде корисна за све, а не само за наднационалне елите. Он додаје да овакав систем, у најмању руку, подједнако руши „сорошевско-клинтоновски“ систем глобализма, као и освешћивање народа.

Управо је зато, тумаче Спутњикови саговорници, у свом говору у Давосу милијардер Џорџ Сорош и позвао на обрачун с Кином, којој, како је затражио, треба ускратити приступ високим технологијама.

„До сада нико није тако изричито тражио обрачун с Кином“, подсећа Слободан Деспот. „Узрок томе је управо то што Кина представља главну опасност за Запад, јер се дрзнула да предложи нешто другачији планетарни поредак.“

Ипак, верује Бранко Павловић, „ствар је измакла контроли утолико што САД више или немају технолошку предност, или је она неупоредиво мања него што је била пре, рецимо, 10 година“.

„Како у нормалним околностима нико не би могао да спречи Кину, Индију, Русију… да у предстојећем периоду преузму примат, онда су принуђени на репресивне мере којима ће покушати то да учине. Али то је и на средњи рок немогуће.“

И зато, давоска елита нема нарочитих разлога да се нада да ће њен скуп следеће године протећи у иоле ведријој атмосфери.

Слободан Деспот: „Свет западне доминације не руши се само због раста Истока, већ се руши и изнутра, губећи и сам инстинкт за самоодржање наметнутим друштвеним променама. А за то време онај конкурентски систем, применом класичних идеја као што су национална држава, војна сила, просвета, васпитање… настоји да заузме место које оставља онај систем који силази са сцене.“

„У односу на привилегије које је уживала деценијама, давоска елита свакако има огромне разлоге за забринутост“, закључује Бранко Павловић, и упозорава: „Како ће се тај расплет догодити ми још не знамо, али да се треба наоружати, то је сигурно“.