Берлин је спреман да обнови везу са Русијом, очигледно свестан да би то узбуркало односе са Вашингтоном, који ће са своје стране искористити сав свој утицај у источноевропским државама како би отежао то зближавање. Засад, међутим, Немачка само „испитује територију“ пре доношења коначне одлуке, сматра „Стратфор“.
Берлин „испитује територију пре доношења одлуке о будућности односа Немачке са Русијом“, пише у чланку који је објављен на веб-сајту америчке компаније „Стратфор“ (коју у свету виде као „ЦИА из сенке“), а поводом састанка који су у среду у Москви имали руски председник Владимир Путин и вицеканцелар Немачке Зигмар Габријел.
„Немачка је послала сигнал да преиспитује свој однос са Русијом“, пише у чланку.
„Берлин тражи начин да модификује или чак потпуно укине актуелне рестриктивне мере уведене Москви. Међутим, таква одлука би вероватно створила раскол између Немачке и већине држава Средње и Источне Европе, што значи да Берлин још увек није спреман на званичну промену правца“, додаје „Стратфор“.
Аутор потом наводи разлоге због којих сматра да би Русија и Немачка могле да имају користи једна од друге.
Који је интерес Немачке за Русију
Русија је тек 13. на листи најзначајнијих немачких дестинација за извоз, наводи аутор, али у моменту кад је обнова европске економије и даље крхка а економски раст Кине успорава, Берлин вероватно сматра да би требало да уведе што више разноврсности када је у питању извоз.
„Санкције Европске уније према Москви компликују извоз робе у Русију. Поред тога, Немачка и Русија су планирале да појачају сарадњу у области трговине пре настанка кризе, када је било преговора о возовима, хемијским постројењима и другим пројектима“.
„Немачка је такође заинтересована за јачање веза са Русијом због енергетике“, додаје аутор чланка и прецизира:
„Немачка је највећи потрошач руског природног гаса. Ова чињеница приморава Берлин да се постара да немачке електроенергетске компаније наставе да сарађују са руским. Ово такође присиљава Берлин да балансира између задржавања утицаја Москве у Средњој и Источној Европи и старања да Русија настави да му продаје природни гас по ценама које може да приушти“.
Још један разлог који се наводи у тексту је тај да Немачка види Русију као „кључног играча у решавању кризе у Сирији, која је директно повезана са све већим бројем тражилаца азила у Европи“.
Поред тога, „Немачка је заузела блажу позицију од осталих западноевропских земаља и Сједињених Држава када је у питању дискусија о будућности владе сиријског председника Башара ел Асада и сиријском конфликту“.
Ово се поклапа са недавним говором Ијана Бремера, председника Евроазијске групе, који повремено пише за магазин „Тајм“, а који је изјавио да је Европљанима „преко главе санкција против Русије“.
А како је Украјина „нестала са насловних страница“, каже он „видимо све више европских лидера који говоре: хајде да покушамо да нормализујемо односе са председником Путином“.
Који је интерес Русије
Разлог због ког је Русија, са друге стране, заинтересована за Немачку, „Стратфор“ види у „активном лобирању Кремља у многим европским земљама, попут Италије и Француске, да ублаже санкције — иако Москва зна да је управо Немачка кључ за подизање санкција“.
„Кремљ такође посматра састанке са високим европским званичницима, као доказ да није изолован и као један од начина да створи неслогу између чланица Европске уније“.
„Путин вероватно размишља на дуге стазе. Габријел је лидер Социјалдемократске партије, која је традиционално наклоњена Русији. У ситуацији када популарност Хришћанско-демократске уније немачке канцеларке Ангеле Меркел опада услед мигрантске кризе, постоји могућност да Меркелова не победи на наредним изборима, који су заказани за 2017. годину. Социјалдемократска партија такође испашта због мигрантске кризе, али очување добрих односа Русије са немачким левим центром могло би да буде корисно уколико ова партија добро прође за две године.“
Пажња Украјине и Сједињених Држава
Састанак Габријела са председником Путином, како пише у чланку на веб-сајту „Стратфора“, привукао је пажњу Украјине и Сједињених Америчких Држава.
„Укидање санкција Русији могло би негативно да утиче на односе Немачке са САД, али и да примора Белу кућу да интензивира економску и војну сарадњу са бившим комунистичким земљама — од Пољске до Румуније. Овај потез би потом продубио већ озбиљну политичку подељеност Европске уније.“
„Иако би државе на Западу, попут Италије и Француске, са радошћу примиле попуштање тензија у односима са Москвом, већина чланица ЕУ у Средњој и Источној Европи и даље су чврсто решене да не одступају од санкција“, упозорава аутор чланка.
„Односи ових држава са Немачком већ су затегнути због стратегија Берлина за решавање мигрантске кризе; земље Средње и Источне Европе посебно су критиковале планове Немачке да тражиоце азила распореди широм Европске уније, а Берлин није спреман на још један сукоб.“
Стога ће Немачка вероватно решавати кризе са којима се суочава једну по једну, закључује аутор из америчке обавештајне агенције.
„Састанак Габријела са Путином показује да Берлин ’испитује територију“ пре него што донесе одлуку о будућности односа Немачке са Русијом“, закључује „Стратфор“.