Посета мађарског премијера Виктора Орбана Кини је демонстрациони корак, који би могао да подстакне неке западне земље да размишљају о преговорима са Русијом и опцијама за компромис у будућности, каже Богдан Беспаљко, члан Савета за међунационалне односе при председнику Русије.
Према његовим речима, компромис би могао бити постигнут 2025. године.
Орбанова мировна мисија, која је започела у Кијеву, а настављена изненадним посетама Москви и Пекингу, говори о томе да мађарски премијер води независну политику, додао је он.
Кремљ је саопштио да руска страна високо цени напоре мађарског премијера да реши ситуацију у Украјини, а на питање може ли ова Орбанова „мировна мисија“ приближити Русију и Украјину преговорима, Беспаљко каже:
„Ако и помогне приближавању преговорима то ће бити у малој мери, јер је тежина Мађарске у Европској унији и даље прилично скромна. Осим тога, Орбанове посете више наглашавају његов лични имиџ и саме Мађарске него што доприносе Русији и Украјини да се приближе мировним преговорима. Наравно, посета показује да је Мађарска земља која себи дозвољава да води независну политику, а да Европска унија није тако монолитна као што би они желели то да представе. Орбанова посета Кини, земљи која је сада један од полова мултиполарног света, демонстративан је корак који би могао да подстакне неке западне земље да размишљају о преговорима са Руском Федерацијом…“, каже Безпаљко.
Орбан је у разговору са кинеским председником Си Ђинпингом током своје ненајављене посете Пекингу истакао да Мађарска веома цени мировну иницијативу Кине у вези са сукобом у Украјини, а Кину је назвао кључном силом у стварању услова за мир у Украјини.
Према његовим речима, вероватноћа да Русија заиста може бити поражена – не постоји.
Кинески председник Си Ђинпинг је после састанка са Орбаном рекао да међународна заједница мора да створи услове и пружи помоћ за наставак преговора и директног дијалога између Русије и Украјине. Према његовим речима, само ако све велике силе покажу позитивну, а не негативну енергију, може се постићи прекид ватре у овом сукобу. Како је истакао, главни фокус у овом тренутку је спречавање ширења сукоба, ескалације борбених дејстава, као и прекид ватре на свим странама. Си Ђинпинг је напоменуо да се главни правци напора Пекинга и Будимпеште у вези са сукобом поклапају.
Хоће ли Орбанова „шатл метода“ бити успешна
Међутим, експерти оцењују да можда неће бити значајнијих резултата од Орбанове мировне турнеје, која ће обухватити и Вашингтон, јер Запад, а ни Кијев и даље не желе преговоре. Док Европска унија жели пораз Русије по сваку цену, Мађарска, земља која је преузела председавање ЕУ, покушава да покаже да је такав приступ лудост.
Ипак, Орбан, који је претходно био и у посети Москви, показао је целом свету да је могуће разговарати, преговарати и договарати се са руским лидером Владимиром Путином, упркос томе што Сједињене Државе годинама неосновано убеђују свет у супротно.
Осим тога, ово показује да је Русија заинтересована за контакте и дијалог, што је Москва више пута истицала. Међутим, проблем је што Вашингтон решава или, боље речено, ствара проблеме и још заједно са Бриселом критикује Орбана због самоиницијативне мировне мисије.
Орбанове напоре да у рекордном року обиђе четири престонице и утре пут мировној дипломатији експерти су назвали и „шатл методом“.
Одговарајући на питање има ли Орбан довољно ауторитета да убеди Запад и Кијев у неопходност мировних преговора и постизање мира, руски експерт Николај Топорњин каже да је можда највећи минус ових посета то што оне нису договорене и усаглашене са важним институцијама Европске уније и лидерима земаља ЕУ.
„У сваком случају, ми то не знамо – можда је Орбан и звао Макрона или Шолца, али највероватније није, јер како је он сам изјављивао, а и министар Петер Сијарто је рекао, ове посете су спремане, условно речено, тајно. Никоме ништа унапред није саопштено, па је и за лидере ЕУ постало откровење да је Орбан изненада одлетео прво у Кијев, па у Москву, сада је већ у Пекингу, а сутра већ лети у Вашингтон“, каже Топорњин.
Он додаје да ће Орбан одмах после Пекинга отићи у Вашингтон, где ће од 9. до 11. јула бити одржан самит НАТО.
„То јест, он је, у ствари, посетио и посетиће четири престонице, које су директно укључене у решавање овог питања. Међутим, докле год Москва и Кијев међусобно не контактирају ништа се не може постићи. Пекинг и Вашингтон су две признате светске суперсиле које имају посебну одговорност у свету и сталне су чланице Савета безбедности УН и њихова позиција је важна. Знамо да Кина има тако избалансирану позицију и свој мировни план, док Вашингтон има другачији приступ“, подсећа експерт.
Руски услови за преговоре
Руска сенаторка Олга Ковитиди оцењује да Орбан покушава да, пре свега, ојача своју земљу, сопствени ауторитет и утицај Мађарске у спољнополитичкој арени, а ова путовања су, како је додала, прилично снажан стратешки корак.
„За Орбана су на првом месту национални интереси, а Русија, као суверена држава, увек се са великим поштовањем односи према политичким лидерима који следе интересе своје државе“, каже Ковитиди.
Сенаторка, међутим, сматра да је Европа данас заинтересована да се ситуација стабилизује, пошто почиње да схвата да Сједињене Државе данас уништавањем евра уништавају Европу.
„Европљани то схватају и стога ће, на овај или онај начин, доћи до регулисања ситуације, а на којој платформи то ћемо видети. Главно је да је такву поруку послао председник Руске Федерације, који је рекао да Русија никада није започињала ратове, већ их само завршава. Дакле, преговора ће бити, само је питање под којим условима, када и с ким“, истиче Ковитиди.
Русија се залаже за потпуно и дефинитивно окончање борбених дејстава, а руски услови за почетак преговора су потпуно повлачење украјинске војске из ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области, као и спремност Кијева да се одрекне намера да уђе у НАТО.
Путин је раније поручио да чим се Кијев изјасни да је спреман на такву одлуку и започне право повлачење трупа из ових региона, а такође и званично обавести о одустајању од планова за улазак у НАТО, буквално у истом тренутку ће уследити наређење о прекиду ватре и Москва ће отпочети преговоре.
Познато је и да се Русија противи замрзавању сукоба, јер би та пауза била искоришћена да се Кијев напумпа западним наоружањем, као и много пута до сада.