Нуланд: Објекти на Криму су „легитимни циљеви“ Украјине

Заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд назвала је војна постројења на Криму „легитимним циљевима“ Украјине.

„Ово су легитимне мете, Украјина их гађа и ми то подржавамо“, рекла је она на виртуелном догађају у Карнеги центру.

Према њеним речима, „на Криму се налазе масивне војне инсталације које је Русија претворила у важне логистичке тачке“.

„Чак и ако се постигне праведан мир, потребно је дугорочно планирање и изградња украјинске војске будућности, способне да обузда све апетите који се могу појавити код Путина у будућности“, рекла је Нуландова.

То, према њеним речима, значи стварање, уз подршку Запада у Украјини, „интегрисаног система ПВО, граничних снага високе класе и способности за патролирање сопственим морским водама“.

Сједињене Државе желе да обезбеде Украјини оно што јој је потребно да спречи понављање актуелног сукоба са Русијом, рекла је Нуланд.

„Ми гледамо не само на тренутне потребе Украјине, већ и на оно што би могло бити потребно у будућности да се спречи повратак Русије. Имаће софистицирани систем противваздушне одбране, побољшану одбрану граница, радаре за рано упозоравање“, рекла је Нуландов

Сукоб би могао да се заврши због „исцрпљења“ једне или друге стране, остварења њихових циљева или као резултат дипломатског договора, рекла је Нуландова и додала да САД желе да виде „Путинов стратешки пораз“.

Нуланд је додала и да Сједињене Државе подржавају напоре Украјине да поврати контролу над свим територијама унутар својих међународно признатих граница.

„Председник (Џозеф Бајден ) је рекао да ћемо наставити да подржавамо Украјину онолико дуго колико је потребно. Украјина се бори за повратак свих својих територија унутар међународно признатих граница. Подржавамо ове напоре, укључујући припреме за следећи напор да врати своју територију“, рекла је Нуландова током специјалног брифинга.

Истовремено, раније током дана, портпарол Беле куће Џон Кирби уверио је да САД не охрабрују Украјину да удари дубоко у руску територију и да не доприносе таквим операцијама.

Нуланд је додала и да су САД и европски партнери у контексту замрзнуте имовине Руске Федерације једногласни у оцени да Русија треба да „плати“ догађаје у Украјини.

У среду, 15. фебруара, стални представници земаља ЕУ на састанку у Бриселу одобрили су стварање посебне радне групе о коришћењу замрзнутих средстава Русије у интересу Украјине.

Заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко је у одговору истакао да ће Русија предузети мере да заштити своје интересе ако ЕУ одлучи да конфискује замрзнуту руску имовину у корист Кијева. Према његовим речима, оно што ЕУ ради је апсолутно противзаконито, а, поред тога, многе земље сумњају у успех овог догађаја и усклађеност са међународним стандардима, преносе „РИА Новости“.

Крим је постао руски регион у марту 2014. након референдума након државног удара у Украјини. На референдуму се за прикључење Русији изјаснило 96,77 одсто бирача на Криму и 95,6 одсто у Севастопољу.

Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом, многе западне земље подржавају Кијев по овом питању.

Са своје стране, руско руководство је више пута подсећало да су становници Крима гласали за демократско уједињење са Русијом, уз потпуно поштовање међународног права и Повеље УН . Према Путиновим речима , питање Крима је „коначно затворено“.

Русија је 24. фебруара покренула Специјалну војну операцију у Украјини. Председник Владимир Путин назвао је њен циљ „заштитом људи који су били изложени малтретирању и геноциду од стране режима у Кијеву осам година“. Он је напоменуо да је операција изнуђена мера јер Русији „није остављена никаква шанса да уради другачије“, преноси РТ Балкан.