Све избеглице из Сирије које се домогну Немачке биће ослобођене бирократских процедура за одобравање азила и аутоматски ће добијати дозволу боравка, али привремену – на три године, открио је „Шпигл”. Тиме ће се, преноси Танјуг наводе немачког недељника, олакшати рад Службе за миграције и избеглице, која због великог прилива азиланата не успева да довољно брзо обавља свој посао.
Како би се лакше изборили с изазовом интегрисања стотина хиљада избеглица, Немци би требало да обнове дух какав су имали током уједињења земље 1990. године, оценила је канцеларка Ангела Меркел, јавља АФП. Између та два задатака има великих разлика, казала је она, али они захтевају сличан напор.
На размере тог напора упућује саопштење железничког концерна „Дојче бан”, који наводи да је у току претходне три недеље у стотинак специјалних возова превезао око 130.000 избеглица – трошак за то је савезна влада обећала да ће преузети на себе. У том концерну су додали како се очекује да се прилив миграната смањи кад време постане хладније.
О преоптерећености немачких служби и сведочи случај Берлина, где се, извештава Танјуг, већ налази 24.000 особа које траже азил. Пред службом за здравство и социјална питања, где избеглице пролазе кроз прву регистрацију, сваког дана чекају стотине странаца. Очекује се да ће у Немачку, ка којој покушава да дође већина избеглица из Азије и Африке, само ове године пристићи око милион људи, чак пет пута више од броја миграната који су у ту земљу дошли лане.
За прихват избеглица, и то оних за које се очекује да ће, због блокиране границе ка Мађарској, прећи на такозвану јужну трасу кроз Хрватску, припрема се и Дубровачко-неретвљанска жупанија. Из ње су за „Јутарњи лист” изјавили да се припремају за пријем три до пет хиљада избеглица. Јужна рута би, како се претпоставља, ишла преко Албаније и Црне Горе пре него што зађе у Хрватску, у коју би мигранти могли прелазити преко Витаљине, Горњег Бргата и Нових Села, преноси Танјуг. Жупанијски штаб за заштиту и спасавање је за прихват предложио полуострво Превлака, где већ постоји потребна инфраструктура а додатне припреме су у јеку.
Верује се да би неки од миграната у Хрватску могли стићи морем. У том случају би их примали у Дубровнику, у лучком подручју испод моста који носи име тог града, или можда на Ластову, хрватском острву најудаљенијем од копна, на којем се налази напуштена база војске бивше Југославије.
У Хрватску је од почетка кризе, како је објавило тамошње Министарство унутрашњих послова, ушло 65.000 избеглица, од којих 10.000 само у петак. Највећи прилив био је на подручју Товарника, Илока и Строшинаца. Тренутно их пристиже ипак нешто мање него пре десетак дана, изјавио је хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић. Он је поновио став свог премијера Зорана Милановића да би Србија требало да избеглице усмерава и ка Мађарској. Тек што је отворена граница према Србији, он је за РТЛ упозорио и да би, ако прилив миграната буде неконтролисан, Загреб могао поново да уведе мере према Београду.
Остојић тврди и да Хрватска није одблокирала своју границу због притиска из Брисела.
„Хрватска је самостална држава и чланица Европске уније. Не може се догодити да се једна нечланица позива на Споразум о стабилизацији и придруживању. Мислим да је премијер био јасан, мислим да ће неки дуго причекати да се придруже Европској унији”, пренео је „Јутарњи лист” Остојићеве речи.