У случају успеха пројекта, прилив кинеског новца у Силицијумску долину нагло ће се смањити, што ће створити огромне проблеме америчком иновационом сектору.

Главни циљ берзе „Стар маркет“ је да осигура кинеским стартап предузећима инвестиције на националном тржишту, а истовремено, како је рекао председник Кине Си Ђинпинг, „да помогне Шангају да ојача своју позицију међународног финансијског центра и светског центра науке и иновација“.

Влада је обезбедила низ привилегија за нову берзу. За приступ трговању није потребна дозвола државног регулатора, што драстично убрзава процедуру листинга. За разлику од других берзи, стартап предузећа, која још нису остварила профит, моћи ће да пласирају акције на „Стар маркет“. Осим тога, дозвољена је „кратка продаја“ акција, која је забрањена на другим берзама у Кини. Такође, у првој седмици трговања није било ограничења на промене цена у току дана, док се, на пример, на Шангајској берзи трговање средством обуставља, ако његова цена у току дана варира за 10 одсто.

Строга правила за купце акција

Истина, уведена су строга правила за купце акција — инвеститори морају да имају најмање две године искуства у трговању акцијама, и више од 500 хиљада јуана (око 73.000 долара) на брокерском рачуну.

Отварање берзе изазвало је велику пометњу међу инвеститорима и представницима високотехнолошког бизниса. Око 140 кинеских компанија поднело је пријаву за листинг, док је само 25 примљено на тржиште. Првог дана акције су продате за готово 50 милијарди јуана (више од седам милијарди долара), док су цене производа порасле за 140 одсто. Цена појединих хартија од вредности порасла је за више од 500 одсто.

Другог дан цене су опале, а највећи пад је забележила компанија „China Railway Signal & Communication Corp.“ — 18, 4 одсто. Након два дана трговања компанија је забележила раст стопе капитализације за 71 одсто.

Главни разлог за пометњу на берзи нису повољни услови, него уверење да ће држава подржати нову платформу и цео високотехнолошки центар националне економије.

Инвестирајте код куће

Стручњаци истичу да „Стар маркет“ није створен само да убеди кинеске технолошке компаније да је боље да продају акције на домаћем тржишту, него и да привуче кинеске инвеститоре са страних на националне платформе.

Историјски гледано, кинеске технолошке компаније су углавном пласирале акције на америчким берзама. То је било логично, узимајући у обзир традиционално интересовање америчких инвеститора за високу технологију.

Међутим, сада су многи аналитичари уверени да је главни циљ Кинеза био да проуче механизме рада страних платформи у циљу стварања сопствене берзе.

То је нарочито постало актуелно након што се трговински рат, који је Вашингтон објавио Пекингу, проширио и на технолошку сферу.

Американци су оптужили Кинезе за огромну крађу технологије и за тоталну индустријску шпијунажу. Поред тога, они су највећим кинеским произвођачима електронике — компанијама „ЗТЕ“ и „Хуавеј“, практично забранили да послују у САД.

У августу прошле године Доналд Трамп је потписао закон о ограничавању страних улагања у америчке технолошке компаније (ФИРММА). Амерички званичници су изненада схватили да су Кинези у протеклој деценији уложили више од 35 милијарди долара у америчку технологију, како би, пре свега, научили како да направе своју.

„То је стратешки план који има за циљ напредна истраживања и модерне технологије, што ће омогућити Кини не само да нас изазове, него и да потисне САД са места једине доминантне светске силе“, изјавио је конгресмен Крис Стјуарт.

Према том закону, све компаније у земљи, које су повезане са „критичном технологијом“ и које планирају да продају акције кинеским инвеститорима, морају прво да добију дозволу Комитета за стране инвестиције (ЦФИУС).

У документу није наведена листа „критичне технологије“, тако да су многи амерички предузетници одлучили да се једноставно суздрже од сарадње са инвеститорима из Кине.

Штавише, Федерални истражни биро се придружио борби против „кинеског утицаја“. ФБИ је званично саопштио да упозоравају предузећа на потенцијалну економску шпијунажу или крађу трговинске тајне.

Новца нема, али држите се

Према проценама аналитичке компаније „Родијум груп“, док је у августу прошле године вредност припреманих уговора са учешћем кинеског капитала у Силицијумској долини процењивана на три милијарде долара, сада таквих уговора практично нема.

Пословање у САД је прекинуло више од десет корпоративних и приватних инвестиционих фондова из Кине, са средствима у вредности од неколико десетина милијарди долара.

Поред тога, стручњаци истичу да је главни део кинеског новчаног тока сачуван, али сада иде преко офшор компанија. Донедавно су обе стране биле заинтересоване за то, јер су америчким стартап компанијама увек недостајала улагања, а инвестициони фондови Кине нису имали алтернативу за Силицијумску долину.

Међутим, изгледа да се ситуација мења. Према извештају компаније „Форестер“, комерцијалне и Владине куповине технолошких производа и услуга у Кини ће у 2019. години порасти за четири одсто, а у 2020. години за седам одсто. То ће омогућити кинеским компанијама добру домаћу потражњу.

Поред тога, сваке године на кинеским универзитетима дипломира око четири милиона стручњака из области технологије, математике и технике, тако да не прете проблеми са кадром у високотехнолошком сектору.

Истовремено, отварањем „Стар маркет“ берзе, увелико је олакшано привлачење инвестиција.

Закључак је да ће се стартап компаније у Силицијумској долини суочити са великим проблемима. Не само да ће улагања нагло опасти, него ће нови кинески пројекти сваке године представљати све већу конкуренцију.