Нови апсурд стиже са Запада: Докажите да је зелена јабукa- зелена

После битке за зелену енергију, следи и она за зелену храну. Западна кухиња је ствари довела до апсурда, па ће о томе да ли је јабука „грени смит“ заиста зелена одлучивати ЕУ администрација. А то ће, наравно, да кошта.

Колико год неком чудно звучало, тек и храна може да угрожава животну средину и да утиче на климатске промене. Зато ће, одлучили су у Бриселу, право да се зове зеленом имати само храна чија производња не оставља последице по екологију. У Еврпској унији су решили да је неопходно увођење еко-ознаке како би купци лакше доносили одлуке при куповини. Наравно они савесни, а вероватно и платежно способни.

Еко-ознака, јер и храна мора да буде зелена

Еко-ознаке ће означавати производе и услуге који поштују високе стандарде заштите животне околине и важан су инструмент у спровођењу политике одрживе производње и потрошње, оцена је ЕУ. Прехрамбени системи одговорни су за трећину глобалне емисија гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

Зато се од септембра у ЕУ и у Великој Британији спроводи пилот-пројект везан за оцену утицаја производа на околину. На основу резултата, од следеће године би требао да буде успостављен систем означавања, пренео је портал Сеебиз.

Још није дефинисано шта ће еко-ознаке обухватати, јер је пуно параметара у игри. Тако, на приме, нешто може бити произведено уз поштовање свих еколошких стандарда, а транспортовано с једног дела света на други на начин који изузетно загађује.

Нова велика манипулација

Дугогодишњи дописник наших медија из Лондона, Синиша Љепојевић, за Спутњик каже да не зна како се тај експеримент у Британији спроводи, јер најширој јавности то тамо није ни познато, ни видљиво. Оно што у продавницама одавно постоји то су обележени органски производи. Ипак каже да му тај нови пројекат, тако како је најављен, изгледа као и све што је везано за дугогодишњу причу о климатским променама и нема дилему шта он значи:

„То је велика манипулација и једна велика пљачка, то је потпуно јасно. Обележавање те врсте хране ће наравно да поскупи одређене производе, али ће бити и део популације која неће моћи то да плати. То што неки не могу да плате то ће морати држава да субвенционише и онда ће доћи до огромних државних издвајања за субвенцију тих производа. То је основна логика – да се опљчкају и друштва и људи“.

Наш саговорник је мишљења да ће то угрозити државе које су велики произвођачи хране јер ће за ону која није зелена бити уведене додатне таксе какве ЕУ већ уводи на производе који долазе из земаља које не испуњавају своје обавезе у складу са одлукама о климатским променама.

По оцени Љепојевића у причи о „зеленој храни“ циљна група је такозвана средња класа која је увек подложна манипулацијама.

Запад би да намири потребе

Он сматра да је, најблаже речено, реч о апсурдном пројекту, лицемерју које у основи има велику превару. Увек у животу постоје могуће и немогуће ствари. Да ли је то могуће спровести то је, како каже, сада тешко рећи, али је сигуран да они од тога неће одустати.

На питање ко су они и ко стоји иза таквог пројекта, наш саговорник је јасан:

„Стоји онај ко стоји иза свега што се догађа у савременом свету. То је оно што обично зову дубока држава, али у основи стоје западне банке и финанијске институције које у стању економске кризе и у стању опадања привредне активности на Западу остају без значајних прихода. Они сада на тај начин покушавају да намире своје потребе. Банке су у великим дуговима, то су огромни кредити који никада не могу да се наплате и покушавају да преживе црпећи потенцијале грађана и држава“.

Наравно, додаје он, то не би било могуће без подршке владајућих структура које на крају зависе од тих банака. Такво је дошло време јер је комплетна економија на Западу заснована у највећој мери на профиту оствареном на финансијском тржишту, а не у индустријском сектору, реалној привреди. Све је, како истиче, ослоњено на штампање пара и њихову селективну расподелу коју обављају банке.

Нове таксе, нова пљачка

А на питање какав је епилог могућ, он указује на најновији пример самита о климатским променама.

„Глазгов није донео ништа ново. Имао је мало агресивнији наратив, али у суштини он није ништа урадио. Не смемо заборавити да је то био 26 скуп од оног у Кјоту, у Јапану, на коме је институционализована борба против коматских промена. Највећи пре овога био је пре шест година у Паризу. И шта се десило после свих тих скупова. Десило се само повећање пореза на бензин, на нафту и разне друге ствари, а ништа се није променило у стварности. У технологију није ништа улагано, само је настављена пљачка коју обични човек и не види“, истиче Љепојевић.

То су, како каже, такозвани тајни порези у свим малопродајним ценама свих производа. То је игранка која се наставља, као и пљачка националних ресурса, као што је и до сада било.

Бесмислица о обновљивим изворима

Прича о обновљивим изворима енергије који ће планету спасити климатских промена су бесмислице, без длаке на језику каже Љепојевић. Они могу да помогну, али се држава у својим енергетским потребама не може ослонити само на то, истиче он и напомиње да је Британија, која је милијарде фунти уложила у ветропаркове, ове године морала да увезе огромну количину струје напросто јер није било ветра. Због тога је чак активирала и руднике угља и своје термоелектране на угаљ.

„Ветрењаче и соларна енергија тренутно подмирује само осам посто светских потреба за енергијом. То је реалност, а што живимо у врмену које игнорише реалност то је сада друга ствар“, каже наш саговорник и подсећа да у Америци тренутно ради 6500 термоелектарна на угаљ.

Политика и интерес

Како ће то они да замене. Па никако, зато ће да плаћају таксе јер користе енергију која загађује планету и изазива климатске промене. Тако ће, сматра, бити и са „зеленом храном“. Неће се човечанство сигурно вратити на обраду земље ралом и мотиком да би производило „зелену храну“ која ће очувати планету.

Као и у случају зелене енергије, вероватно ће хиљаде милијарди долара бити упумпано у пројекте како би се обезбедила храна са еко-ознаком. А где је велики новац ту су и инвестиције, кредити, камате и огромни профити, али и политичка условљавања малих од стране великих. Политика и интерес, било геостратешки, било економски.

„У томе је суштина. Неће се ништа посебно десити, али ћеш морати да плаћаш, било скупљи производ са еко-ознаком, било таксу ако није такав. И зато ће државе ако немају морати због тога да дижу крдите и да се задужују. И ту се враћамо на банке и остале финансијске институције на Западу“, затворио је круг Љепојевић.