Амерички Стејт департмент је саопштио да ће увести додатне санкције Русији, јер Москва, како наводе, „није дала разумна уверавања да неће употребити хемијско оружје“, а након случаја напада нервним агенсом на бившег руског обавештајца у Енглеској.

Овим казненим мерама Стејт департмент је Русији запретио још у августу, уколико се не повинује Акту о елиминацији хемијског и биолошког оружја из 1991. године, према којем је Москва морала да оконча употребу нервног агенса новичока, да се обавеже да неће користити хемијско оружје против свог народа, као и да дозволи инспекције одређених локација агенцијама попут УН.

Према речима некадашњег дипломате Срећка Ђукића, јасно је да је политика администрације Доналда Трампа политика санкција и то не само према Русији, већ и према низу земаља попут Кине, Ирана или Северне Кореје, односно према свима са којима се Сједињене Америчке Државе не слажу.

„Мислим да нема области у којој они не прете Москви и у којој јој неће увести санкције, тако да је Русија у том смислу заиста на челу листе земаља којима САД уводе санкције. Додуше, можда је Иран сада подвргнут санкцијама које су далекосежније за ту земљу, али са становишта светске политике, санкције према Русији заиста предњаче. Ја то видим као даље заоштравање Трампове политике ’Америка на првом месту‘ и изазивање практично целог света да Америку треба сви да слушају“, оцењује Ђукић.

Сличног става је и руски политиколог Андреј Суздаљцев, који каже да Западни свет, а пре свега Американци, сматрају да су апсолутно увек у праву и да њихову исправност никада и нико не би требало да доказује.

„Из њихове перспективе, Русија је држава која би требало да се клања, да се покори њиховим захтевима и да на њих пристане. Ове санкције су, по њиховом мишљењу, заправо казна Русији и начин да се покаже супериорност САД у свету“, примећује Суздаљцев.

Он за Спутњик објашњава да је поновно помињање „случаја Скрипаљ“ још један вид притисака на Русију, а да притом постоји заиста мало упечатљивих, креативних или валидних разлога за увођење нових санкција.

„Други повод за додатни притисак на Русију јесте, како кажу, ’мешање Москве‘ у изборни процес у САД. Хајде да видимо реакцију политичких снага после избора за Конгрес, јер они сада бирају којој од различитих оптужби да се приклоне. Све је ово једна велика медијска кампања, коју све време морају да ’хране‘ различитим скандалима и наводним открићима, јер у супротном читава њихова конструкција пада у воду, а оптужбе нестају. Међутим, оваква политика играња са једном нуклеарном државом је опасна, а елите западног света су деградиране и превише се играју са ватром“, упозорава Суздаљцев.

Срећко Ђукић наглашава да је јасно да Сједињене Државе воде политику по принципу — кадија те тужи, кадија ти суди.

„Та политика једностраности америчке администрације иде ка бесмислу, а притом изазива врло озбиљне последице и то не само када је реч о економској страни међународних односа. Она наиме јако заоштрава даље политичке односе у свету, као и оне између САД и Русије и чини их толико затегнутим, да то може да ескалира до могућности да те односе није могуће контролисати“, указује искусни дипломата и додаје да овакво компликовање односа великих сила онемогућава да оне седну за сто и почну да разговарају о бројним нагомиланим, крупним проблемима.