Нове линије разграничења у Европи: НАТО у конфузији

Getty © Photo by Klaudia Radecka/NurPhoto via Getty Images

Кијевска хунта, на чијем челу је тренутно мали комедијаш из Кривог Рога Владимир Зеленски, нема никаквог утицаја на ток украјинског сукоба. Прави господари у сенци овог рата су Пентагон/НАТО. Украјинци су само топовско месо, које се све брже троши.

И ускоро ће бити сасвим потрошено.

О коначном исходу сукоба одлучиваће искључиво председник САД Доналд Трамп и председник Руске Федерације Владимир Путин. То су стране које се заиста налазе у сукобу. Остатак је небитан, а ту спада и Европска унија, која је само економско крило Северноатлантске алијансе.

Како је недавно изјавио мађарски премијер, Европа не може да седи код куће као увређено и хировито дете, и да се дури на руског председника Путина.

„Она мора да се понаша онако као што налажу правила дипломатије: ако постоји проблем, он мора да се реши преговорима“, додао је Орбан.

Опроштајни самит НАТО-а

На последњем самиту НАТО-а државе чланице су се обавезале да ће повећати војне издатке на најмање пет одсто БДП-а. Али, иза те одлуке крије се нешто друго: Америка мења приоритете. САД су већ изгубиле рат у Украјини и Пентагон је тога свестан. Сада Вашингтон гледа другде, ка Кини и Азијско-пацифичком региону, а Европа је присиљена да суочи са стварношћу. Не може да живи у илузијама која је сама створила.

Одлуку Алијансе генерални секретар НАТО Марк Руте је поздравио као „велики напредак“. Али, у преводу, шифрована порука која је пристигла из Пентагона значи: „Ваша одбрана је ваша ствар, ми имамо другог посла“. Европска унија неће плаћати само наставак рата у Украјини већ и евентуални нови рат са Русијом, који ће се водити на тлу Европе.

Како тврди пакистански аналитичар Салман Рафи Шеик на сајту „Њу истерн аутлук“: НАТО нема много разлога за славље, има много више разлога за бригу. Јасно је да САД не могу да истовремено ратују на два фронта, против Кине и против Русије.

Одлука о издвајању пет одсто БДП-а за одбрану није „велика победа Доналда Трампа“, како о томе извештавају западни медији. То није ни знак јединства НАТО-а, него данак политичком прекомпоновању Европе. И ту нема места за ликовање, честитке, ни за тапшање по раменима. Осим тога, ЕУ нема одакле да издвоји толики новац.

Геополитичку реалност треба сагледавати бистре и, по могућности, хладне главе.

Дубоки раскол унутар НАТО-а

Укратко, САД су изгубиле интерес и за Украјину и за Источну Европу. Амерички рефлектори се сада окрећу ка Азијско-пацифичком региону. Док земље НАТО-а преузимају „финансијски терет одбране европског континента“, САД ће се концентрисати на „обуздавање растућег утицаја Кине“ – у технологији, трговини и, пре свега, у одбрани.

Управо то узрокује све дубљи раскол у Северноатлантској алијанси. Одбијање Шпаније да се придружи „новим критеријумима НАТО-а“ је веома значајно, додаје пакистански аналитичар, јер указује на растућу поделу у Алијанси. Кину већина чланица овог војног савеза не доживљава као противника кога се треба плашити, а тога су свесне и многе друге чланице НАТО-а, само што не желе да то јавно кажу. Како не би разљутиле свог „тату“ (Руте) – Трампа.

Овај расцеп може се приметити у последњој, Хашкој декларацији НАТО-а, која се састоји од свега пет пасуса, примећује Шеик. Упоредимо то са декларацијом из Вашингтона из 2024, која је имала 38 пасуса, и укључивала део у коме се говори о „дугорочној подршци Украјини“.

У новој, Хашкој декларацији, Украјина се фактички и не помиње, осим у једној реченици, што је посебно алармантно по Кијев, јер сукоб са Русијом управо улази у своју критичну фазу.

Још један знак да Европа и САД имају различите приоритете била је одлука америчког министра одбране Пита Хегсета да се повуче са места лидера Контакт групе за одбрану Украјине, која представља ад хок коалицију. Хегсет није присуствовао ни претходном састанку ове групе.

Другим речима, на истоку Европе још постоје антируски јастребови, попут Пољске и балтичких република, али западноевропске државе су много опрезније, зато што покушавају да се носе са сопственим економским и политичким проблемима. А у томе им нимало не помаже одлука да се за одбрану издваја пет одсто БДП-а, што, наравно, подразумева смањивање издвајања за здравство, образовање и социјалну заштиту.

Европским државама, закључује Шеик, потребна је сасвим другачија стратегија, која ће тежити миру, пре свега са својим источним суседом, а не звецкање оружјем. А то је управо оно што је навело Русију да започне Специјалну војну операцију у Украјини.

Ароганција Запада само убрзава његов пораз

На актуелни ток кризе у Украјини осврће се и руски политички стручњак Михаил Гамандиј-Јегоров: Русија је јасно изложила услове за окончање сукоба и, такође, упозорила да ће се услови ускоро променити. Ово се сада потврђује на фронту.

Заправо, ароганција Колективног запада само убрзава његов пораз. На претходном састанку у Истанбулу Запад је одбио да прихвати јасно дефинисане и савршено рационалне руске услове за завршетак сукоба.

Сада би их, можда, оберучке прихватио.

Западни режими најзад морају да промисле о последицама својих одлука, додаје руски стручњак, јер се ситуација непрекидно мења, и то у руску корист. На пример, ослобођена је читава Луганска Народна Републици, док се територија у под украјинском контролом у Доњецкој Народној Републици из дана у дан смањује. А смањује и територија под контролом Кијева у Запорожју.

Руске снаге проширују контролу над Харковском и Сумском области, а ту је и руско напредовање у Дњепропетровској регији. Руске акције ће убудуће наставити да се шире на друге области Новорусије.

Такав развој догађаја помера линију разграничења све даље на запад, уочава Гамандиј-Јегоров и, што је још горе по Запад, све ближе званичним границама НАТО-а. Намере Алијансе о „продору на Исток“ довеле су до супротног исхода. НАТО није у стању да промени овај тренд. Упркос огромној западној војној помоћи кијевској хунти.

Западни режими, који су сањали да „баце Русију на колена“, сада морају да озбиљно размишљају о последицама, под условом да су то у стању. До сада, чак и на Западу, било је неколико гласова здравог разума који су признали пораз НАТО-а. Али, нико их није слушао.

Наставак сукоба довешће до тоталног пораза НАТО, закључује руски експерт, што је можда најбоља опција, јер је стратешки пораз западне мањине апсолутно неопходан за претежан део човечанства.