Нова порука из Париза која није ни такла Русију али је смртно застрашила – „свемоћни“ НАТО

Бура коју је изазвао француски председник Макрон, речима да ће послати 2000 војника у Украјину, још се не смирује, а Министарство одбране долива ново уље на ватру: Француска шаље Украјини најновије оружје које би требало да онемогући руске „Цирконе“ и „Кинжале“. Наравно – са персоналом које ће га опслуживати“.

И уместо да се Русија уплаши ових речи, смртно су се уплашили савезници, а више од свих – свемоћни НАТО. Шта ако Русија тај „персонал“ доживи као регуларну француску војску и одговори Французима онако како ратна правила налажу? Мораће НАТО да их брани.

Кога штити члан 5

А није члан 5 Алијансе измишљен да се бране Французи, претходно је и Пољацима нешто слично речено, него – само и једино Американци. Ако њима затреба.

А Макрон нека размисли јер се и „администрација председника Бајдена забринула да би Русија могла да нападне француске трупе које би могле да буду послате у Украјину, што би могло да доведе до уплитања Француске, а можда и других западних земаља у сукоб“.

Како наводи Волстрит џорнал, могућност присуства западног особља у Украјини – како цивилног тако и војног – покренула је горућа питања о томе како савезници треба да реагују ако неко од њих буде убијен у руском нападу.

Америка је потпуно јасна: Нога америчког војника неће крочити на тло Украјине.

Ни савезници, наравно, не треба да реагују – довољно је и потребно да гину само Украјинци

Шта ће, онда, сироти Макрон – право у теретану да, вежба бокс, и да појача мишиће – макар фото-шопом. Ионако има право да располаже само Легијом странаца, која се састоји од 9000 војника.

Он, ипак, подсећа савезнике на договор да ЕУ формира „девету коалицију за дубоке ударе“ – за снабдевање Украјине ракетама средњег и дугог домета, које његови партнери не потврђују, као што не потврђују ни речи да су лидери западних земаља разговарали о могућности слања трупа у Украјину. Консензус још није постигнут, „али се ништа не може искључити“, каже Макрон, додајући да ”нема потребе за мешањем НАТО-а или САД, ако Русија нападне француске трупе”. Све ће он то сам да реши!

Ако неће НАТО, може све то исто, само билатерално

„Појавиле су се нове информације о војном контингенту који Париз наводно припрема да пошаље у Украјину. Команда француске Легије странаца почетком марта одредила је састав тактичке групе у рангу батаљона од око 1.500 људи. Очекује се да ће у априлу група бити доведена у стање пуне борбене готовости за оперативно ‘пребацивање’ на украјински терен војних операција“, изјавила је Марија Захарова.

Руски војни аналитичари региструју припрему мањих војних групација састављених од војника Британије, Француске и северне Европе. Да се то не би сматрало акцијом
Северноатлантске алијансе, оне имају посебне, билатералне уговоре ”о узајамној помоћи” са Украјином. Дакле, ништа од члана 5. И неће имати улогу да директно иду на прве борбене линије, већ да из позадине помажу Украјинцима. Постоји и варијанта да буду распоређени на граници између Белорусије и Пољске, као би украјинска војска могла да се пребаци на фронт.

Виктор Орбан је не једном изјаво да се западне земље спремају да пошаљу војску у Украјину, истина ”не сада”, али тај тренутак ће доћи.

И заиста, ако се сетимо свих дилема, планова и предомишљања пре испуњавања жеља Зеленског за све новим и убојитијим оружјем, увек се на почетку говорило не, и то би потрајало тачно онолико колико је било потребно времена да се украјинска војска обучи за управљање тим оружјем. Или док се западни војници не спакују и крену пут Украјине. И ту нема дилеме, не једном су им Руси враћали металне ковчеге уместо живих људи. Дакле, свако не, брзо је постајало – да.

Кад се Макрон наљути

Да ли је сада ситуација нешто другачија? Јесте и то значајно. Руска војска озбиљно напредује на терену, многи рачунају да ће већ почетком лета кренути у офанзиву, за коју ни Украјина и НАТО нису спремни. Нити Украјина има довољно војника да се супротстави, нити НАТО има довољно оружја да јој пошаље. А ни војника нема.

Али, паника је чудна ствар. Разни људи (државе) различито реагују. Америка, која сада брине своје бриге – углавном се прави мртва. Хушка друге да шаљу оружје, новац људе, али она неће дозволити да ”нога америчког војника крочи у Украјину”. Како је једног дана ушла у рат, тако ће једног дана изаћи, баш као на пример, из Авганистана. Шта тамо оставља – није јој важно. Далеко је Европа, а и океан их дели.

А председник Фарнцуске, најјаче војне силе у Европи, једине која има атомско оружје (Велика Британија је своје уступила под команду НАТО), рањене губитком колонијалног статуса у Африци, и љут на Русију јер сматра да му је управо она помрсила рачуне, одлучује да самостално, без помоћи савезника (вероватно зато и служе билатерални споразуми са Зеленским) пошаље огромну количину оклопних возила Кијеву, свестан да то неће ништа променити у односу снага на фронту, и један број ракета земља-ваздух Астер 30, које су већ озбиљнија претња и могу озбиљно да наштете Русији.

Наравно, свестан је Макрон, а то му је потврдио и његов министар одбране који је недавно разговарао са Шојгуом, да ће свака француска ракета која падне на територију Русије бити схваћена као објава рата – а проћи ће исто као и амерички ”патриоти” који су потпуно уништени.

Ипак, он рачуна да ће, као и много пута до сада, после дужег убеђивања моћи да убеди савезнике да му се придруже. Искуство из другог светског рата, када је убеђивање Америке трајало три године, даје му за право, али управо искуство из тог рата спречава европске земље да (док им САД не нареде) уђу у рат са Русијом јер знају да се са једном од најјачих земаља света није шалити. А совјетски тенк испред Рајхстага и дан данас говори много Немцима. И колико се може видети, један добар део народа тај језик разуме.

Неумесно питање

Питање, да ли ће Француска и Запад послати војнике у Украјину, мало је неумесно јер је један број западних, па и америчких војника, такорећи од првих дана у Украјини. И као инструктор, али и као ратници.

На питање да ли ће, ако их и званично пошаљу, то донети победу Украјини, има само један одговор – неће. Јер, за Русију је то питање опстанка, и у последња два века није губила ратове. А Америка је навикла да губи, и да се после прави да није ни ратовала.

Од другог светског рата је водила десетине ратова, и ни у једном није победила. За НАТО је пораз у рату са Русијом опаснији јер, кад изгуби, он више никоме и никад неће бити потребан. Зато је боље да се уздржи. А Макрон би, уместо да шаље људе у смрт, коначно, могао да позове Путина, пошто га, по ко зна који пут подсећа на свој број телефона, и предложи сувисно решење за крај рата.

Имаће прилике, и кад се склопи мир, да показује мишиће, јер ће Европа морати сама да се брине о својој безбедности, а не да је делегира прилично неспособној војној сили, каква се показа Северноатлантска алијанса.