Научници Института за цитологију и генетику у Новосибирску развили су технологију за ефикасно лечење карцинома, која омогућује неколико пута смањење дозе хемиотерапије.
Научници у Лабораторији ћелијских процеса на челу са доктором биолошких наука Сергејем Богачевим већ неколико година развијају технологију под називом „Каранахан“ („убијање узрока“). Технологија је заснована на рањивости матичних ћелија карцинома у одређеним периодима њиховог животног циклуса.
„Изучавањем матичних малигних ћелија, наше колеге су откриле њихову јединствену особину – способност за узимање екстрацелуларних ДНК фрагмената. Даља истраживања су показала да ако се ови фрагменти убаце у ћелију, након одређеног временског периода након изложености цитостатицима (хемиотерапији), они не дозвољавају ћелији да доврши процес опоравка и умире“, наводи се у извештају.
У Институту су додали да се нова технологија назива и „3 + 1“ – прве три дозе убризгане у тумор убијају највећи део ћелија рака, а четврта уништава преостале. Већ је успешно тестирана у лечењу канцера код мишева, као и на ћелијским културама људског глиобластома (најагресивнији тип рака).
Током истраживања било је могуће утврдити да се животни циклус ћелија различитих врста тумора разликује, па је за сваку врсту потребно одабрати распоред за давање третмана. Поред тога, на овај циклус утиче сезона – лети и зими, временски интервали би требали бити различити.
„Очигледно, најбоље решење би био индивидуални план за сваког пацијента при примени технологије „Каранахан“ на основу студије ћелија сопственог тумора. Као резултат тога, технологија значајно повећава дејство хемиотерапије и омогућава да се понекад смањи цитостатичка доза пацијенту“, додаје се у саопштењу.
Научници верују да се применом хемиотерапије у комбинацији са технологијом „Каранахан“ значајно могу повећати шансе пацијентима оболелих од рака за опоравак и испуњен живот након третмана.
У саопштењу Института се додаје да је нова технологија прошла све претклиничке тестове, те да је спремна за клиничка испитивања. Испитивања захтевају значајна улагања, а тестирања могу трајати од пет до десет година.
Тагови: Сибир