НОВА МУКА ЗАПАДА: Спутњик и Кинески радио удружују снаге
Фото: Спутњик
Запад већ пословично касни. Није успео да се избори ни са „руском пропагандом“, а на врата му, према најавама из Пекинга, здруженим снагама куца заједнички руско-кинески медијски бренд. То ће рећи да се Сједињеним Државама као бумеранг вратио сопствени рецепт коришћења „меке моћи“ у овладавању светом.
Центар за стратешка и међународна истраживања у Вашингтону у најновијем извештају закључује да Русија путем медија попут Спутњика и телевизије РТ преузима контролу над светским информативним простором. Русија користи медијске империје као што су Спутњик и РТ, које финансира држава, активно отвара нове филијале широм света и преузима све већу контролу над протоком информација у свету, кажу у престоници САД.
Извештај из Вашингтона стигао је само три дана након што се Одбор за спољне послове Европског парламента позабавио проблемом пропаганде чија су, каже, мета земље ЕУ. Зато је усвојио Нацрт закона за супротстављање ривалима у информативној борби. А као највеће је означио Русију и терористичку организацију ДАЕШ.
„Руске власти активно користе широк спектар инструмената, укључујући вишејезичне телевизије као што је РТ, новинске агенције, друштвене и религијске групе, укључујући Руску православну цркву, друштвене мреже и интернет ботове, да би пољуљале западне вредности и поделиле Европу“, саопштио је Одбор.
Већ дуже време забављен „руском пропагандом“ и њеним сузбијањем, Запад је превидео да ће ускоро пред собом вероватно имати и тежи проблем у контролисању информативног простора у глобалном селу званом свет.
Готово незапажено је ових дана прошла вест из Пекинга да је генерални директор „Кинеског радија интернешенел“ (КРИ) Ван Генијан генералном директору „МИА Русија севодња“ Дмитрију Кисељову предложио стварање новог заједничког руско-кинеског медијског бренда. Он би требало да обједини глобалне могућности пласирања информација, заједничким снагама које већ поседују КРИ и Спутњик, објаснио је први човек међународног кинеског радија.
Ван је оценио да је ниво поверења између два народа, њихових политичара и новинара довољно висок да би Русија и њена агенција имали посебан статус и да би, без додатних филтера, верујући једни другима, пласирали информације.
Сфера сарадње, интереси и географија медијског прожимања Кине и Русије односила би се, како је рекао Ван, на цео свет. Он је, такође, подсетио да „Кинески радио интернешенел“ и „МИА Русија севодња“ намеравају да заједно израде апликацију за мобилну комплексну медијску платформу на кинеском и руском језику.
Кисељов је иницијативу Вана оценио као интересантну. А знајући како ствари функционишу у Кини, са оваквим предлогом се не би излазило у јавност да он није добио подршку са највишег нивоа. Зато са кинеском иницијативом треба озбиљно рачунати.
То ће, нема сумње, унети додатни црв сумње на Западу који се већ пита како се супротставити томе што Руси пишу о оном што они прећуткују.
Навикнути су да немају конкуренцију у обликовању јавног мнења у свету, што је, уосталом, увек претходило свим ратовима које су САД водиле или у њима учествовале.
За власти САД сваки медиј који не понавља амерички пропагандни став је недопустив. Велике америчке медијске организације ревносно понављају попут папагаја оно што званичници Сједињених Америчких Држава желе да јавност зна о глобалним питањима, напомиње историчар Ноам Чомски за РТ.
Да је већ дошло до прерасподеле медијске моћи показује нервоза која је већ постала видна.
Тако је априла прошле године бивши саветник председника САД Пол Крејг Робертс нагласио да САД очигледно не желе да одустану од мита о „посебности“ сопствене нације. Прецизирао је да администрација Барака Обаме за борбу против Москве плаћа шефу ресора Ендруу Лаку 15,4 милиона долара, како би дискредитовао сваку изјаву Русије која се појави у медијима на енглеском језику. Робертс оцењује да ће трошкови у будућности само расти.
Америка је у те сврхе ангажовала чак и Холивуд. Документи из архиве „Сони пикчерса“ које је објавио Викиликс, а пренели амерички медији, сведоче о томе да су САД регрутовале водеће холивудске менаџере, попут Џејмса Мардока, оперативног руководиоца компаније „21 Сенчери фокс“, у настојању да одговори изазовима „руске пропаганде“.
Пре два месеца Тајмс је објавио седам чланака о делатности Спутњика и РТ, оцењујући рад новинара као „информативни Путинов рат“, у ком контексту су бојили и отварање информативне агенције Спутњик у Великој Британији.
И британски јавни сервис Би-Би-Си ће, како је оцењено, морати да се реформише, зато што, онако како сада функционише, не може да, како они кажу, одговори на изазове.
Тако је било када су „у рату“ учествовала само два руска медија на међународној сцени — агенција Спутњик и телевизија РТ. Шта ће бити ако, или можда је боље рећи када, профункционише нови заједнички руско-кинески медијски бренд користећи потенцијале Спутњика и КРИ?
Спутњик је сада присутан у 32 државе, са редакцијама на исто толико језика, као и Кинески радио који емитује програм у 30 држава на чак 70 језика. Запад је, наравно, покривен у потпуности.
