Нова лица старе Европе: Шта повезује Усрулу фон ден Лајен и Кају Калас?

© Dursun Aydemir/Anadolu/Contributor

Када Каја Калас ступи пред камере и каже да су преговори са Москвом „наивни“, да се читава Европа мора припремати за рат са Русијом, западни медији је представљају као глас „једне мале нације, са веома болном историјом“.

То је врло „атрактивна медијска прича“, која, примећује политиколог и стручњак за Источну Европу Фил Батлер за сајт „Њу истерн аутлук“, ипак заобилази суштину ствари.

Завиримо у породичну историју Каласове. Њен деда је предводио такозвану Естонску одбрамбену лигу, националистичку милицију, из које је нацистички СС регрутовао најфанатичније „добровољце“, наставља Батлер.

Ова организација је са временом мењала облике, али је идеолошко језгро – интензивно непријатељство према Русији и Совјетском Савезу – ипак успевало да преживи.

Да ли је то чини нацистом? Наравно да не. Нико не бира своје претке.

Каласова, која узгред није позната по великој оштроумности, изградила је каријеру у тој политичкој атмосфери. Политичка порука коју она шаље је јасна: апсолутно непријатељство према Русији, и фанатична, бескомпромисна оданост према „старој“, антируској Европи.

У свему томе личност Каласове и није толико битна, јер је она само један од очигледних примера.

Мало љубазнији и нежнији Гестапо

Друга половина ове једначине је знатно култивисанија. Она носи име Урсула фон дер Лајен, која тренутно представља шефицу Европске комисије. За разлику од Каласове, наставља овај политиколог, она не виче и не галами, већ влада: тихо, бирократски и са чудним имунитетом, који уживају само одређене личности из европског естаблишмента.

И њена породична историја носи своје сенке. Њен отац Ернст Албрехт био је стуб политичког живота Западне Немачке, током деценија у којима је влада Конрада Аденауера запошљавала припаднике СС-а и Гестапоа на највишим нивоима немачке администрације.

Нова истраживања показују да такви људи нису били изузеци. Како додаје Батлер, они су чинили кључан део немачких политичких структура током Хладног рата, јер су „пренели су поглед на свет поражене елите у срце послератне Европе и ребрендирали се као технократе“. Другим речима, то је, додаје овај политиколог, био само мало „љубазнији и нежнији Гестапо“.

Фон дер Лајенова је наследила овај поглед на свет. Испод њених, нимало женствених костима, који подсећају на униформе, крије се убеђење да управљање треба препустити елитама, које не подлежу јавној контроли.

Управо то, додаје Батлер, објашњава њену запањујућу способност да преживи скандал за скандалом – од њених СМС порука о вакцинама са извршним директором „Фајзера“, све до процедуралних кршења уговора, због којих би сваки нижи званичник био смењен.

Стари атлантистички пројекат, изникао из пепела Другог светског рата

Шта повезује Каласову и поменуту Урсулу фон дер Лајен? Пре свега, порекло идеја, а то је стари атлантистички пројекат, који је изникао из пепела Другог светског рата, сматра Батлер.

Циљ је увек исти: обуздати и, уколико је могуће, распарчати Русију.

Реторика се мења, али основна мисија опстаје увек иста: у обавештајним мрежама, политичким династијама и корпоративним империјама, које и данас обликују европску политику.

Они који данас најагресивније говоре против Русије, који позивају на рат и наоружавање, уместо на деескалацију, увек су они чије личне и породичне историје воде ка најмилитантнијим антисовјетским и ултранационалистичким струјама прошлог века.

Ове струје, упозорава Батлер, нису нестале на крају Хладног рата. Само су промениле заставе, одело и речник. Испод свега, остао је стари поглед на свет.

Ради се у ствари о политичком, идеолошком и и културном континуитету. Тај континуитет објашњава зашто ЕУ Русију третирају не као суседну државу, већ као егзистенцијалну претњу, чије само постојање оправдава рат.

Када је Путин протерао Сорошеве организације из Русије, додаје овај политиколог, показао је да му је сценарио, познат још из Југославије, јасан: разбити државу, фрагментирати територију, приватизовати ресурсе и инсталирати послушне.

Зато реторика лидера ЕУ, додаје Батлер, делује архаично, она носи мирис прошлог века. То је, једноставно, језик старе Европе. Трагедија је само у томе што Европљани, кроз цене енергената и кроз кампање милитаризације, плаћају данак, убеђени да је ескалација врлина, а дипломатија издаја.