Након што се и Русија укључила у сиријски рат, прочуло се да је и други заштитник режима Башара ел Асада, Иран, наводно још пре десетак дана, док су се руске снаге припремале за интервенцију, упутио неколико стотина својих војника у Сирију. Њихова мисија је, према Ројтерсовим изворима из Либана, који је близак Техерану, да потпомогну предстојећу Асадову копнену офанзиву. Иран је до сада, колико је познато, у Сирију слао само војне саветнике, али је Асаду издашно давао новац, без којег не би опстао, и посредовао је у томе да се његовим трупама прикључи либанска милиција Хезболах. Она брани погранични појас Сирије ка Либану, тиме и коридор између Ирана и Либана.
Руска авијација би ускоро могла да се нађе и над другим суседом Сирије, Ираком. На саопштење Москве да би размотрила и напад на таборе Исламске државе (ИД) у Ираку, из Багдада је стигао одговор да би таква помоћ била добродошла. Ирак је досад био под патронатом Америке, али пре неколико дана је у његовом главном граду с Русијом, Сиријом и Ираном успостављен координациони центар за размену обавештајних података о ИД. Тако је, изгледа, заокружена нова блискоисточна коалиција.
Другог дана војне интервенције у Сирији руски авиони су погодили троспратни командни центар и складиште за муницију ИД надомак Идлиба и фабрику за претварање аутомобила у покретне „паклене машине” северно од Хомса, навео је у Москви представник министарства одбране. Према медијима из те земље, руска авијација је укупно до сада погодила барем 12 циљева.
Западне земље и побуњеници који се противе руском уплитању у сиријски рат и даље тврде да Русија за мету не узима ИД, него остале устаничке групе, укључујући и оне које нису исламистичке, и да је нападнут логор антиасадовских снага које је обучавала Америка, те да од руских пројектила страдају и цивили. Након што је руски министар спољних послова Сергеј Лавров испрва тврдио да авиони његове војске туку искључиво по положајима ИД, Кремљ је јуче потврдио да је листа мета ипак шира.
„Организације са списка мета су добро познате и мете су одабране у координацији с оружаним снагама Сирије”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
И либанска телевизијска станица Мајадин, блиска Дамаску, јавила је да су руски бомбардери извели најмање 30 напада на побуњеничку алијансу звану Освајачка армија. У том савезу је и Нусра фронт, локални огранак Ал Каиде, али и умереније групе, које у појединим деловима хаотичног сиријског ратишта сарађују и с исламистички оријентисаним устаницима. Још једна лабава коалиција разних побуњеничких група, Слободна сиријска армија, такође тврди да се нашла под руским пројектилима. Званични Дамаск, с којим, према речима Пескова, Русија координира избор мета, све устанике без изузетка назива терористима.
Освајачка армија је у протеклих неколико месеци заузимала територије на северозападу, око Идлиба и Хомса, све више сабијајући трупе лојалне председнику Башару ел Асаду на одбрану приобалног појаса земље, где се налази и руска поморска база Тартус. И Слободна сиријска армија је надирала у околини Хомса. Такав одабир мета је на Западу поново подстакао тврдње да Москва не намерава толико да савлада ИД колико да на власти очува свог штићеника Асада.
Руски председник Владимир Путин је, међутим, одбацио наводе да његова авијација убија и цивиле. Како је рекао, те тврдње су се појавиле и пре него што су руски авиони уопште полетели на своју прву борбену мисију у Сирији. Већ крајем првог дана, наводно, страдало је тридесетак цивила, да би Скупштина сиријских Туркмена саопштила како је само у једном селу близу Хомса погинуло 40 цивила, укључујући и њихове сународнике.
Башар ел Зуби, један од команданата Слободне сиријске армије, и Сипан Хемо, из милиције сиријских Курда, оценили су, преноси Ројтерс, да ће уплитање Русије и осталих великих сила само продужити рат.
„Оно што се сада догађа може се назвати сударом титана на сиријској земљи… Личи на трећи светски рат, у којем се велике силе боре како би поделили подручја утицаја”, казао је Хемо за Сиријску опсерваторију за људска права.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, противник Асада, изјавио је, очевидно мислећи на руску интервенцију, да његова држава неће дозволити да терор ухвати корена нити да буде доведена пред свршен чин. Још један Асадов непријатељ, Саудијска Арабија, затражила је да Русија прекине нападе и поновила да они изазивају цивилне жртве, док не погађају ИД. Саудијци су, међутим, јуче издејствовали да су на гласању у Уједињеним нацијама не нађе резолуција која би отворила пут истрази о страдању цивила у Јемену, где је Ријад повео своју војну интервенцију, наводно не пазећи на „колатералну штету”.
Међутим, и Ванг Ји, министар спољних послова Кине, државе која је до сада била на страни Москве у погледу рата у Сирији, изјавио је да се свет не сме арбитрарно мешати у ту кризу и да је неопходно политичко решење.