Нова енергетска криза гура инфлацију: Да ли нас чека ценовни удар и шта би могло да поскупи

Getty © Stock foto

Раст цена енергената, подстакнут геополитичком кризом на Блиском истоку отворио је питање шта би све могло да поскупи у наредном периоду. Иако за сада нема најава драстичних поскупљења, у производном ланцу већ се осећају последице скупље нафте и гаса, као и раст трошкова амбалаже. Економисти указују да би нас, у случају да се сукоб одужи и продуби, могао запљуснути нови талас поскупљења.

Раст цена нафте обично утиче на готово све секторе привреде. Бензин и дизел постају скупљи, што повећава трошкове транспортних компанија, а веће трошкове превоза компаније често преносе на потрошаче кроз скупљу робу.

Први раст цена обично погађа лако кварљиве производе као што су млеко, воће, поврће и риба, док касније поскупљују и авио карте и други транспортни трошкови.

Шефица Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард изјавила је да би предузећа могла нагло да подигну цене као одговор на нафтни шок због рата у Ирану, слично као након почетка сукоба у Украјини 2022. године.Она је упозорила да би, ако цене нафте и гаса наставе да расту, реакција чак могла бити бржа него прошлог пута.

ЕЦБ је иначе задржала каматне стопе непромењене на свом последњем састанку, који је одржан 19. марта, али би наредних месеци могло доћи до промене у монетарној политици, уколико инфлација ухвати замах.

ЕкономистаБојан Станић из Привредне коморе Србије каже да ће први на удару бити пољопривредни производи, због вештачких ђубрива и урее која је у значајној мери долазила из Персијског залива.

„Када имате у дужем року високу цену нафте, онда се то одражава на цене све остале робе и услуге имајући у виду да је сва роба на неки начин предмет међународног или транспорта унутар земље. И онда морате укалкулисати цену, са самим тим ће то произвођачи и продавци пребацити на крајњег потрошача.Самим тим те малопродајне цене могу да расту. Тај инфлаторни притисак се већ формира“, сматра Станић.

Он напомиње да се сада више не очекује смањење референтних каматних стопа, већ да се у најбољем случају може очекивати њихово задржавање на тренутном нивоу или ће чак морати да почну да расту, уколико инфлаторни притисак буде јачи.

„С обзиром на то да су већ погођена постројења за нафту и гас, већ постоје процене да, када би рат данас стао, његове последице би могле да се осећају до краја године, када су у питању високе цене. У том смислу, већ се полако свет припрема на раст цена. Код нас је инфлација била пројектована на четири одсто, али сад може да оде преко тога.Ипак, ми не очекујемо да овај рат може да потраје и зато не верујемо да ће доћи до неке ескалације, у смислу да ће нафта бити 150 или 200 долара. То би било заиста екстремно и не верујемо да ће доћи до тога„, сматра Бојан Станић.

Извршни директор британске енергетске компаније „Шел“, Ваел Саван је упозорио да би Европа могла да се суочи са озбиљним несташицама енергената и горива већ у априлу уколико се не отвори кључни Ормуски мореуз за транспорт нафте и гаса. Он је на енергетској конференцији у Хјустону, истакао да се криза снабдевања, која је већ погодила азијске земље, неумољиво креће ка западу.

Саван је додао да је криза на Блиском истоку, која је сада у четвртој недељи, већ утицала на залихе млазног горива, чија је цена удвостручена од почетка сукоба. Оценио је да би следећи на удару могао да буде дизел, а након њега и бензин, пред почетак летње сезоне годишњих одмора у Европи и САД.

Од почетка напада на Иран, цена авионског горива је нагло порасла – у неким случајевима и удвостручена – што приморава авио-компаније да најаве поскупљења карата широм света. Неке од њих већ су упозориле да нове трошкове није могуће апсорбовати без преношења тог терета на путнике.

Економиста Драгован Милићевић указује да се сада доводи у питање и раст БДП- а и напомиње да ће сви морати да разматрају ребалансе буџета и да праве нове пројекције.

„Прва на удару је увек јефтина роба везана за транспорт – храна, воће и поврће и сви остали пољопривредни производи, јер су енергенти један од главних трошкова за њихову дистрибуцију. Са друге стране су и вештачка ђубрива, чија цена директно зависи од нафте. Можда буду изузети индустријски производи, где енергија не учествује у великом проценту, али за све остале би то могао бити озбиљан ценовни удар“, каже Милићевић за РТ Балкан.

Додаје да можда неће одмах поскупети хлеб „сава“, јер је његова цена контролисана уредбом владе, али да се може очекивати да пекари прво подигну цене резаног хлеба и пецива.

„Зависи шта ће да се дешава са дериватима, тешко је предвидети. Овај ниво цена трпи нафту од неких 90 до 100 долара по барелу, а преко тога ће да покрене раст цена. Инфлација потиче из енергената као главног трошка, јер они улазе у цену сваке робе, због транспорта и производње. Опасно је што сад имамо трошковну инфлацију  с којом је тешко борити се. Мора се радити на прилагођавању трошковима, што је јако тешко, поготово када поскупљују енергенти“, напомиње Драгован Милићевић.

Он указује да је ситуација таква да се свакако може очекивати „пузајућа инфлација“, али да нисмо далеко ни од сценарија „одапињања стреле“, ако се ситуација ускоро не смири.