Нови пакет санкција предложили су конгресмени Хоакин Кастро из Демократске странке и Мајк Тaрнер из Републиканске, а одговарајући документ зове се „Акт о солидарности са Великом Британијом у вези са руским злочином“, којим се забрањује свим грађанима Америке да врше било какве финансијске операције које су повезане са руским државним дугом.

Поред руских хартија од вредности, на мети су и облигације седам најкрупнијих руских државних банака — Збербанке, ВТБ банке, Гаспромбанке, Банке Москве, Росељхозбанке, Просвјазбанке и Вњешекономбанке, тачније, њихове облигације које буду пуштене у промет пола године од ступања закона на снагу.

Иако је реч само о предлогу закона, последице су се већ осетиле на руском тржишту — вредност рубље је пала за око 15 одсто, упркос томе што је цена нафте у порасту. Било како било, из Москве је реакција била суздржана, а из Министарства финансија кажу да неће предузимати никакве мере, све док се ради о ставу појединаца, а не о званичном ставу државе.

Међутим, да би закон уопште ступио на снагу, потребно је да га усвоје и Горњи и Доњи дом америчког Парламента, те да га потпише и председник Доналд Трамп лично. Самим тим, како оцењују стручњаци, још је нејасно какве су перспективе да тако нешто уопште и прође. У сваком случају, према речима руководиоца Центра за спољну политику Руске академије наука Бориса Шмељева, ове мере би се беспоговорно одразиле на финансијско тржиште у Русији и нанеле би болан ударац на рубљу.

Како објашњава, то су очекиване последице овако оштрих мера које би се осетиле у било којој земљи света, поготову ако је познато да финансијски сектор најосетљивије реагује на сва геостратешка дешавања у свету. Потребно је имати у виду и да ће слабљење рубље, како оцењује, утицати на пораст стопе инфлације, пад животног стандарда, а створиће се и велики број проблема, најпре за обично становништво Русије.

„Као да је све ово директан одговор на речи руског председника да ће се борити за раст животног стандарда обичних грађана“, наглашава он.

Будући да нови пакет америчких санкција прети америчким фирмама и физичким лицима забраном улагања у руске хартије од вредности, чиме Америка јасно ставља до знања да жели да сломи руску економију, Москва би требало озбиљно да схвати те мере и да промени своју економску стратегију, сматра шеф Центра економских студија на Институту глобализације и социјалних кретања Василиј Котлашов.

Неке од тих мера биле би, како тврди, да се постепено истисне „Боинг“ са руског тржишта и развије сопствена производња ваздухопловне флоте, затим и да се избаци Мајкрософт из свих државних институција, поготову ако се у обзир узме да коришћење америчког оперативног система омогућује Америци да шпијунира руске државне органе.

Такође, додаје Котлашов, на контраудару би требало да се нађе и америчка интелектуална својина, односно, да Русија престане на својој територији да региструје америчке патенте, како би се у будућности што више ослањала искључиво на своје производе.

„Руска страна може да учини много тога, тим пре што у свету ужива репутацију државе која је заиста способна на тако нешто. Резултат руских корака могао би довести до домино ефекта, до покретања лавине која би можда у крајњој линији могла довести и до тога да велики играчи престану да врше узајамне обрачуне у доларима, и да пређу на неку трећу валуту која би била формирана на принципу блокчејна“, оцењује.

Ту валуту би, према његовим речима, могле емитовати централне банке, а као чврста и стабилна, могла би лако да замени долар. Ово питање ће, констатује, врло брзо доћи на ред, јер видимо да се трговински рат између Кине и САД захуктава. „Тада ће бити могуће и извршити реконструкцију светских тржишта и створити мултиполарни свет, што би уједно био и крај америчке хегемоније“, истиче.

Котлашов додаје и да, на срећу по Русију, постоје велике економске несугласице између САД и Европе, пре свега са Немачком, будући да је Берлин практично блокирао усвајање уговора о Трансатлантском партнерству и дозволио изградњу гасовода „Северни ток 2“, јер не жели да купује скупи амерички гас. Русија би ту ситуацију, оцењује он, требало паметно да искористи и да пронађе начин да зада контраударац америчкој економији, финансијском систему и тамошњим компанијама.