Тако политиколог Срђа Трифковић за Спутњик коментарише речи америчког државног секретара који најављује заокрет у спољној политици САД. Ипак, наш саговорник не верује у Блинкенове најаве и сматра да је сада у Белој кући најинтервенционистичкија администрација од Била Клинтона.

Подсећамо, Блинкен је у телевизијском обраћању нагласио да садашње америчко руководство неће престати да подржава демократију.

„Нећемо је наметати кроз скупе војне операције нити силом обарати ауторитарне режиме. Пробали смо у прошлости такву тактику и, колико год да смо имали добре намере, то није дало резултате“, рекао је државни секретар.

По његовим речима, Вашингтон ће „то чинити другачије“ – сопственим примером и подстицањем на реформе и демократију.

Стратегија САД: Ствари се мењају да би остале исте

Са становишта америчких стратешких интереса не може се рећи да њихова пракса рушења режима није донела дивиденде, наглашава Трифковић.

„Као што смо видели на Мајдану у зиму 2013/14, они су безочним рушењем легалног и легитимног Јануковичевог режима себи обезбедили стратешке користи, које су Русији донеле главобоље“, каже Трифковић и подсећа на Бајденове и Блинкенове изјаве од пре два месеца, да је Крим део Украјине, што показује да нормализација односа између Москве и Вашингтона, са становишта САД није могућа.

Нова америчка администрација је прошлонедељним бомбардовањем Сирије показала да се није одрекла војног интервенционизма, а такође је наметнула нове санкције Русији због наводног тровања руског опозиционог блогера Алексеја Наваљног. Ова два примера довољно говоре, према Трифковићевим речима, о хипокризији администрације Џоа Бајдена.

У случају бомбардовања Сирије, Бајден се позвао на Повељу УН и њен Члан 5, али му не пада на памет да изађе пред Савет безбедности, што је према поменутом члану обавезан. Са друге стране, Вашингтон не уводи санкције саудијском принцу Мухамеду бин Салману, иако су америчке службе доказале да је он наредбодавац убиства новинара Џамала Кашогија, док се због недоказаног покушаја убиства Наваљног Русији уводе санкције и спроводи се „хитлеризација“ Путина. Ова два примера довољна су да покажу да се ствари мењају само да би остале исте.

Војног интервенционизма САД ће бити, само под другачијим изговорима

Блинкенова изјава наводи на помисао да ће Америка досадашње методе које је користила за обарање режима користити умереније, сматра Александар Гајић из Института за европске студије. Досадашњи методи који су коришћени кроз обојене револуције и отворене војне интервенције, не само да су показали прескупим, већ су и режими на удару америчке политике савладали методологију супротстављања.

„Ради се о умереном самокритичком ставу који, пре свега, одустаје од војног интервенционизма, односно насилног „увођења демократије“ директним војним интервенцијама, од политике Џорџа Буша млађег и неоконзервативаца. Од ње је у извесној мери већ одустао Обама“, сматра Гајић.

Напомињући да Блинкенова изјава није довољно експлицитна и изнијансирана како би се прецизно тврдило шта амерички државни секретар тачно мисли, наш саговорник је мишљења да Вашингтон сматра да треба одустати од насилних интервенција у којима би Америка окупирала неку земљу и уводила демократију, као и да би, у случају обојених револуција требало променити методологију рада јер државе су до сада већ развиле ефикасне одговоре на такве врсте изазова.

„То би морали да раде суптилније, дискретније и мање отворено, без посредника. Да подржавају покрете у одређеним државама, који су им идеолошки или геополитички настројени, али да то не раде на већ разрађен начин зато што је матрица по којој је то рађено већ свима позната“, каже Гајић.

Блинкенова изјава не значи да војног интервенционизма Америке са неким другим циљевима неће бити – међутим, то ће се радити под другим изговорима, као што су заштита геополитичких интереса или борба против тероризма – што показује и последња акција бомбардовања Сирије, закључује Гајић.