У суровим али углавном статичним борбама у разореним градовима и снеговитим пољима разривеним артиљеријом, Украјина је током зиме одбила руску офанзиву. Сада, ред је на Украјину да нападне.

Свуда се могу опазити знаци да ће офанзива отпочети отприлике током наредног месеца.

Ново западно оружје које би могло да се покаже кључним у извођењу напада, попут немачких тенкова леопард 2 и америчких возила за рашчишћавање мина, пристиже у Украјину. Хиљаде регрута пролази кроз обуку у новоуспостављеним јединицама припреманим за офанзиву. А војна команда држи елитне војнике изван најжешћих борби на истоку, у граду и око града Бахмута, како би их уместо тога ангажовала у наредној кампањи.

Након више од годину дана, Украјина је очврснула ратом. „Ми смо прекривени са три центиметра дебелом каменом кором“, рекао је у недавном интервјуу један од бораца, поручник Иља Самоиленко.

Али ова чврстина је скупо плаћена. Украјина је изгубила хиљаде својих најискуснијих бораца. Сада поручник Самоиленко, ветеран међу командантима који је преживео опсаду Мариупоља, користи своје искуство да би тренирао новопридошле регруте.

Нова украјинска кампања, када буде отпочела, биће тест способности војске да изнова наоружа и реконституише своје батаљоне, задржавајући мотивисаност и маневарску вештину које су им значиле у претходне три контраофанзиве.

Темпирање је кључно. Украјински успех у биткама по југоисточним равницама потиснуо би опадајуће руске војне снаге, одагнао забринутост да је рат запао у ћорсокак и по свој прилици охрабрио украјинске савезнике да и даље наоружавају и финансирају кијевски ратни напор.

Западна помоћ је чврста, али није гарантована. Буџет САД за војну помоћ ће, на пример, бити испражњен до септембра, а један виши амерички војни званичник недавно је описао последњу траншу артиљеријске муниције и ракета послатих Украјини као „крајњи напор“.

„Кључно питање у очима вашингтонских елита – а елите у Вашингтону су овде и судија и порота – јесте да ли ће Украјина моћи да запоседне велики део територије у предстојећој офанзиви“, рекао је у интервјуу Клиф Капчен, председавајући у Евроазијској групи, фирми за процену политичког ризика из Вашигтона.

Застрашујући изазови

Изазови су застрашујући.

Украјински официри морају да ускладе артиљерију, пешадију и оклопна возила која би се пробијала кроз руске ровове, тенковске препреке и минска поља. Руске јединице на југу граде одбрамбене положаје од када су потиснуте из Херсонске области у новембру. Софистицирани западни тенкови, са бољим могућностима преживљавања на бојном пољу и ватреном моћи, биће кључни у пробијању ових положаја.

Украјина је имала стални кадар војске од око 260.000 војника пре него што ју је Русија напала прошле године. Њене оружане снаге су брло успеле да порасту на око милион наоружаних људи у различитим гранама безбедносних служби и војске. Током претходне године око сто хиљада украјинских војника је погинуло или рањено, према западним проценама. Украјина није обзнанила колико је снага определила за извођење контраофанзиве.

Сматра се да Украјина планира да направи расцеп кроз територију коју је окупирала Русија, јужно, дуж обале Црног и Азовског мора, недалеко од Крима, или ће покушати да оствари по Русију понижавајући преокрет у Донбасу, региону на истоку земље – или оба.

Уколико оружје и добро увежбане трупе буду на правом месту у право време, Украјина је способна да руској војсци нанесе губитке који ће имати далекосежне геополитичке последице, наводи у телефонском интервјуу Евелин Фаркас, директор Института Мекејн.

Она спомиње могућност донедавно незамисливог исхода: да Украјина може да претвори Русију у ослабљену војну силу у Источној Европи, која ће имати мали утицај на ток преговора о окончању рата.

„Људима мањка маштовитост“, рекла је госпођа Фаркас. „У њиховом промишљању је само оно што непосредно виде“.

Међутим она сматра да би много тога могло да се промени када на фронт стигну ново западно наоружање и десетине хиљада украјинских војника који су за извођење ових операција обучавани у својој земљи и у Европи.

Ипак, тешко да је успех гарантован. Савезници су одуговлачили са слањем наоружања, а војници морају да прођу кроз убрзану обуку нападачке тактике.

Први изазов

„Потребно је много тога научити за кратко време“, каже Роб Ли, војни аналитичар са Спољнополитичког истраживачког инситута (Foreign Policy Research Institute). И, додаје, „мораће да отпочну са дејствима пре него што им пристигне комплетна опрема“.

Наоружање и опрема потребни за пробијање кроз линије ровова и пролазак преко минских поља се прикупља, иако је и даље нејасно да ли их има у довољној количини.

Украјинска војска поставила је на Твитеру фотографије „страјкер“ и „пума“ (Cougar) транспортних возила пешадије из САД и оклопних возила „мардер“ из Немачке, као и тенкова челенџер из Велике Британије. Прошле недеље, украјинске посаде за противваздухопловне ракетне системе „патриот“ убрзале су своју обуку у САД, наводи Пентагон.

Контраофанзива, барем у почетној фази, може да зависи од проласка кроз пространа минска поља, наводе војни аналитичари. Да би то извела, Украјина ће се ослањати да незграпне али круцијално важне машине за чишћење мина из совјетског периода којима располаже у свом арсеналу. Такође, део возила за чишћење мина заробљен је од Руса, а сада добијају и оруђа за чишћење мина са Запада.

Руска војска располаже са великим арсеналом противтенковских и противпешадијских мина, са упечатљивим називима попут „црне удовице“ или „листа“, од којих су неке посебно конструисане да отежају поступак деминирања минама замкама (booby traps).

Деминирање може да се изводи ручно, што раде посебно обучени војници који испитују земљиште и пажљиво мотре на развучене жице док се крећу пред нападачким јединицама, или специјализованом машинеријом за рашчишћавање мина. Ова возила испаљују ракету која вуче нанизани експлозив. Развлачењем овог низа преко минског поља, он експлодира и тако рашчишћава пут за војнике и оклопна возила.

Уколико инжењерци не кажу „готово је, пут је чист“, пешадија неће напасти, каже Маркиан, поручник који командује украјинском јединицом за рашчишћавање мина.

Припрема узима данак

Припрема за контраофанзиву узела је свој данак.

Русија је ангажовала осуђенике и плаћенике како би надвладала непријатеља у вишемесечним борбама у Бахмуту, напрежући исцрпљене украјинске војнике до тачке пуцања. Украјина је покушавала да избегне пецање на овај мамац, распоређујући добровољачке јединице Територијалне одбране и одлажући њихово ротирање.

На пример, место Олександро-Шултине, једно од оних које се налазе на крилу битке за Бахмут, сада брани Украјинска добровољачка армија, јединица у којој су помешани цивилни добровољци са регрутованим војницима.

Место је низ рушевина, блатишта и снега. Током више месеци наизглед бескрајни таласи руских војника изводили су нападе. Локални командант, са надимком Сокил, односно Соко, признаје да су његови војници подносили жртве и да су присилно препуштали територију противнику у месецима док је Украјина водила дефанзивне борбе.

Али он због тога не делује обесхрабрено.

„Они су овде концентрисали своје снаге“, говори Сокил о руској војсци. „Шта то значи? Да ћемо ми напасти негде другде. Испуниле су се све претпоставке да то урадимо сада.“

Током контраофанзиве, Украјина ће вероватно деловати жестоком артиљеријском ватром дуж делова линије фронта, наводе војни аналитичари, што ће пратити деминерски тимови и тенковски напади.

Углавном се очекује да Украјина изведе напад на југу, где терен варира између широких поља, са ретким дрворедима за заклоне, до градића и села. Пробој од стотинак километара преко степе, од садашње линије фронта до Мелитопоља који су окупирали Руси, поделио би територију под руском контролом на две зоне, угрозио линије снабдевања и довео руске базе на Кримском полуострву у домет украјинске артиљерије.

Питање морала

Припремање нових регрута да замене мртве, рањене и исцрпљене војнике обавља се већ месецима. Десетине хиљада нових регрута прошло је обуку у Европи и самој Украјини, укључујући новоформиране офанзивне гардијске јединице. Око 35.000 Украјинаца пријавило се за учешће у ударним јединицама.

Али морал, област у којој су украјински борци имали преимућству током већег дела рата, постао је већи изазов. У отприлике десетак интервјуа, војници са позиција недалеко од Бахмута или они који су дошли из уличних борби ради кратког предаха, са ужаснутошћу говоре о размерама разарања и страдања.

„Никада није мирно“, каже о свом психолошком стању Масик, наредник који је запосео положај јужно од Бахмута. „Расположење се диже и спушта. Хтео бих опет да видим моју породицу, моју децу“.

У једном од најупечатљивијих примера војне обнове, Министарство унутрашњих послова изнова формира десетковану јединицу Азов, чији су сви активни војници убијени, рањени или заробљени у опсади Мариупоља и блокади челичане Азовстаљ прошлог пролећа. Други су погинули у експлозији у руским затворским баракама у Оленивки.

Недавно, у бази у боровој шуми, нови регрути Азова су виђени како марширају и раде склекове. Ту су током пет недеља обучавана основним војничким вештинама.

„Увежбавамо нове људе, како бисмо их уздигли до нашег нивоа“, каже поручник Самоиленко, који је ослобођен из руског заточеништа у размени заробљеника.

Како би се осигурало да се само војници са највишом мотивацијом придруже ударним снагама, регрутима је дат избор. На крају обуке, они могу да одаберу да, уместо распоређивања на борбене дужности, остану у бази. То обзнањују звоњењем звона, што синаглизира жељу да остану у бази.

„Знамо како се Русија бори, и знамо како да се томе супротставимо“, каже поручник Самиленко. „Отпорност је способност проналажења нових људи, да се иде даље“.

Извор  The New York Times

Насловна фотографија: Mauricio Lima/The New York Times