Ноћ уочи међуизбора за Представнички дом и део Сената, у уторак, над Америком је засијало тотално помрачење Месеца. Такозвани крвави Месец. Исти такав, крваво црвен, појавио се и у ноћи 14. јуна 1946. Тог дана родио се Доналд Трамп. А 76 година касније све анкете су најавиле да ће црвени талас републиканске победе да запљусне оба дома Конгреса.

По Вашингтон посту, пар дана уочи избора, републиканци су могли да се надају већини од 54 према 46 у Сенату који је досад био подељен пола-пола, и врло комотној разлици од 246 према 189 места у Представничком дому Конгреса САД у коме су демократе до сада имале танку предност.

Џек Пособик, конзервативни коментатор и активиста, бодро је у изборној ноћи на свом каналу на Телеграму опоменуо да су „старе Инке и Месопотамци веровали да је крвави месец кобан предзнак који најављује смрт и свргавање краља”.

Протестујте, протестујте, протестујте!

А онда су, пре првих изборних резултата, почели да пристижу извештаји о изборним нерегуларностима који су оне америчке бираче склоне теоријама завере моментално уверили да су изложени новој завери. Узгред, једна недавна анкета коју је пренео портал „Аксиос” показала је да скоро половина Американаца, и преко половине републиканаца међу њима, верују да Америком управља „тајна клика” неизабране елите.

„Ситуација са гласовима упућеним поштом у Детроиту је заиста грозна. Људи долазе да гласају само да би им било речено, ‘жао нам је, већ сте гласали’”, устврдио је Доналд Трамп путем своје друштвене мреже Трут. „Ово се догађа у великим бројевима и на другим местима. Протестујте, протестујте, протестујте!”

Па је онда истакао и да, „као и у Детроиту (наравно!), у Пенсилванији и другим местима”, „округ Марикопа у Аризони делује као потпуна гласачка катастрофа” – чак 20 одсто бирачких места имало је проблеме с гласачким машинама – и то, напоменуо је Трамп, „само у републиканским областима? Вау! Не смемо ово да дозволимо, поново!”

Ове пак тврдње претходног председника САД, чији необични пораз пре две године, најблаже речено, и даље изазива бројне недоумице, надовезао се на његову предизборну опомену: „Потребна нам је победа толико убедљива да радикална левица не може да је намести или украде.”

Али и супарничка страна изнела је своје оптужбе. „Републикански званичници и кандидати у најмање три кључне државе настоје да дисквалификују хиљаде гласова упућених поштом, што се описује као координисани партијски покушај да се сузбију гласови противничке странке”, устврдио је Вашингтон пост дан уочи избора.

Други грађански рат

У таквој атмосфери, није тешко закључити да никакви изборни резултати нису могли да буду гори од оспоравања изборних резултата. Зашто је тако, објаснио је Њујорк тајмс указавши да, „иако већина гласача наводи економију као своју главну бригу, скоро три четвртине Американаца верују да је демократија угрожена, при чему већина идентификује противничку партију као главну претњу.”

„Колико су Сједињене Државе близу грађанског рата”, упитао је ових дана и лондонски Гардијан, напомињући да се „скоро половина Американаца плаши да ће он избити током наредне деценије. Пре две године, нико није говорио о другом америчком грађанском рату. Данас је то опште место… Ако други грађански рат избије у САД, то ће бити герилски рат који ће водити бројне милиције широм земље. Њихове мете биће цивили – углавном мањинске групе, опозициони лидери и федерални службеници. Судије ће бити убијане, демократе и умерени републиканци биће затварани под лажним оптужбама, у црначким црквама и синагогама биће постављане бомбе…”

Подтекст овакве пројекције либералног Гардијана је, наравно, очигледан: претњу представљају Трампови републиканци. Па је зато, ваљда, против њих, а у име заштите демократије, дозвољено да се потегну сва средства. Што они заузврат, а и потпуно природно, доживљавају као напад од кога морају да се бране…

Црвена плима и осека

Елем, овај утисак о дубоко подељеној земљи додатно је појачан када су почели да пристижу резултати међуизбора. У најкраћем, најављивани црвени талас – црвена је у Америци боја Републиканске партије – не само да се није претворио у цунами какав је стидљиво прижељкиван, него има изгледа и да делимично пређе у осеку.

Њујорк тајмс, тако, прогнозира да демократе имају 66 одсто шанси да освоје танку већину у досад равноправно подељеном Сенату, премда се оставља и значајна могућност да остане како јесте, док ће у Представничком дому – шанса је 83 одсто, тврди њујоршки лист – већину, али не превише убедљиву, имати Републиканци.

Како ствари стоје, ипак, на коначне резултате још ћемо морати да чекамо – нарочито се интересантним чине сенатски избори у споменутој Аризони, у Невади и Џорџији, где демократе имају благу предност али има још довољно да се броји – што је новинара Глена Гринволда натерало да разложно примети да је Бразил, у коме живи, „с подједнаким бројем гласача као САД све гласове на свим нивоима пребројао три сата по затварању биралишта. Све је одлучено исте ноћи. И многе друге земље исто чине без проблема. Нема разлога да најбогатија земља на планети то не може да учини, осим недостатка воље (или због жеље да се процес развлачи недељама).”

Ко би, и зашто, тако нешто могао да пожели? Шта су показали јучерашњи избори? И како ће њихови резултати утицати на унутрашњу и спољну политику Сједињених Држава? О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” говорили новинарка Љиљана Смајловић и аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.

Сенка сумње

„И демократе и републиканци имају разлога да буду и задовољни, а истовремено и незадовољни резултатима избора, тако да сада и једни и други спинују не би ли исход гласања представили себи у корист”, указује Обрад Кесић.

”Републиканци, по свему судећи, преузимају Представнички дом Конгреса и ту проналазе разлоге за задовољство, док демократе славе јер је ипак избегнут црвени талас који је претио да им нанесе много већи пораз од овог који су доживели… Избори су потврдили да је Америка дубоко подељено друштво; велики број трка одлучен је са изузетно малом разликом у броју гласова, испод два одсто… А оно што је посебно опасно у тако подељеном друштву јесу бројни извештаји о изборним нерегуларностима, који поново прете да баце велику сенку сумње на читав процес – тим пре што се бројање гласова због нерегуларности прекида на истим оним местима која је и Трамп 2020. означио као сумњива, попут округа Марикопа у Аризони, из чега је и проистекао став да су последњи председнички избори заправо били покрадени.”

„Упркос изузетно непопуларном председнику и високој инфлацији, демократе су одлично прошле јер нису изгубиле у оној мери која им је предвиђана. Узрок томе могао би да буде страх који је у јавности изазван могућношћу да победе Трампови републиканци који је и сам Бајден отворено прогласио за екстремисте спремне да униште демократију у земљи, па и њу саму, иако су управо демократе, а не републиканци, покренули тренд политичких одмазди”, напомиње Љиљана Смајловић.

Конгресна истрага

„Кључна чињеница ових избора, ипак, јесте да републиканци преузимају макар доњи дом Конгреса, што значи да следе две године све жешће конфронтације са Бајденовом администрацијом. Сукоб ће додатно бити појачан чињеницом да ће Трампова партија имати танку већину у Конгресу. То ће чланове Представничког дома из Републиканске партије додатно натерати да збију редове и буду лојални Доналду Трампу и његовој агенди, јер партијски челници у супротном неће моћи да владају сопственом странком… Стога, можемо да очекујемо да ће републиканци користити конгресне комитете који ће бити под њиховом контролом како би покренули што већи број истрага против председника Бајдена, како због његових менталних способности тако и због могуће корупције, као и против његовог сина Хантера”, предвиђа Обрад Кесић.

„Демократе су две године користиле Конгрес за истрагу републиканаца. Убудуће ће републиканци радити то исто, и тога је очигледно и сам Бајден свестан јер је на једном од својих предизборних скупова отворено рекао да ће бити опозван у Представничком дому ако друга страна победи. Али не плаши се Бајден импичмента, колико самих истрага и онога што оне могу да покажу”, скреће пажњу Љиљана Смајловић, и закључује да све то, ипак, не значи и да ће доћи до значајне промене америчке спољне политике, укључујући и однос према сукобу у Украјини: „Као републиканци данас, и Ненси Пелоси је 2006, за време рата у Ираку, водила антиратну кампању, па су на том таласу демократе и освојиле оба дома Конгреса. А онда су сви заједно изгласали највећи дотадашњи војни буџет, уз додатно ангажовање војске у Ираку… Ипак, буду ли се републиканци и демократе посвађали, ако ни због чега другог, око количине новца и оружја који ће свакако наставити да шаљу Украјини, то ће за нас бити кудикамо добра вест јер ће, макар, значити да ће имати нешто мање капацитета да се сконцентришу на наш случај.”

Аутор Никола Врзић

Извор Спутњик, 12. новембар 2022. 

Насловна фотографија: AP Photo/Jacquelyn Martin, File