Фото: Политика

После извештаја Џона Чилкота чују се бројни позиви да се Тонију Блеру суди за ратне злочине. О томе зашто би то требало или не би требало урадити води се дебата, али нема збора да је бивши британски премијер овим незаслужено промовисан у протагонисту рата у којем је у ствари био само млађи партнер. Главни архитекта окупације Ирака још није добио свој „Чилкот”.

Американци никада нису написали своју „пресуду” за рат у Ираку па се заборавља улога Џорџа Буша и његових најближих сарадника у осмишљавању и извођењу напада на Багдад. Офанзива од пре 13 година као да припада неком давно прошлом времену па извештај из Лондона чак није завредио ни значајнији медијски простор у америчким медијима.

Једини суд јавности са којим се суочио Буш била је убедљива победа Барака Обаме на председничким изборима 2008. на платформи противљења рату у Ираку. Деловање Буша и његовог потпредседника Дика Чејнија никада није осветљено као Блерово. За разлику од британског премијера, нису платили ни политичку цену јер су отишли с власти тек после истека мандата.

Не само да актери нису одговарали за своја дела него ни навијачи рата из 2003. нису скрајнути са јавне или политичке сцене. Напротив. Демократска странка је као кандидата на овогодишњим председничким изборима истурила Хилари Клинтон која је у Сенату гласала за ирачки рат и која се никада није оградила од те своје одлуке. За разлику од Блера који је можда и само реда ради казао да му је жао због свега, Буш никада није изразио жаљење због страдалих у Ираку и катастрофе која је наступила после окупације, укључујући грађански рати и рађање Исламске државе (ИД). Штавише, бивши шеф Беле куће је после објављивања „Чилкота” саопштио да је „цео свет боље место без Садама Хусеина на власти”.

Амерички медији, аналитичари, професори међународних односа углавном се слажу у оцени да је окупација Ирака била катастрофална одлука, али то није консензус и међу бројним конзервативцима. Многи републиканци не могу да смисле сопственог кандидата за председника Доналда Трампа управо због тога што је Трамп више пута критиковао Бушову и Обамину политику мешања по Блиском истоку, тврдећи да је ирачки рат био грешка (иако је 2003. казао да „ваљда подржава” тај рат). Због изјаве да је Хилари Клинтон крива за хаос на Блиском истоку јер је водила погрешну политику према Ираку, Сирији и Либији, Трамп је заувек изгубио подршку значајног дела странке – неоконзервативних „јастребова” који су најавили да ће гласати за кандидаткињу демократа.

Управо је у време објављивања „Чилкота” Трамп још једном узбуркао јавност понављајући да би Ираку било боље да је Садам Хусеин остао на власти. Са скупа у Северној Каролини републиканац је поручио да је Садам Хусеин био „веома лош”, али да се барем успешно борио против терориста, док је Ирак после америчке окупације – „Харвард за терористе”.

„Био је веома лош човек, веома лош. Али, убијао је терористе. Био је добар у томе. Није им предочавао њихова права. Данас, Ирак је Харвард за тероризам. Ако желиш да будеш терориста, иди у Ирак. Тамо је као на Харварду. Веома тужно”, казао је Трамп.

Иако је свргавање Садама довело до смрти стотина хиљада људи, распада Ирака и ницања ИД, идеја да Садама можда није требало дирати и даље је табу у делу америчке јавности. САД су двапут ратовале против њега да би га коначно смакнуле у рату који је правдан заштитом људских права и непостојећим оружјем за масовно уништење. Председавајући Представничког дома Конгреса, републиканац Пол Рајан осудио је Трампову изјаву.

„Он (Садам) је био један од најгорих људи 20. века. Починио је масовни геноцид над сопственим народом (Курдима) користећи хемијско оружје”, казао је Рајан за Фокс њуз.

И други правдају тадашњи напад и окупацију сводећи сукоб на свирепу личност тадашњег владара у Багдаду и тврдећи да је он био „зло” које се морало искоренити. Поводом Трампове изјаве о Садаму републикански конгресмен Крис Колинс је, како је пренео „Вашингтон пост”, изјавио да је за настанак ИД крив Обама јер је пребрзо повукао војску из Ирака. Конгресмен из исте странке Том Кол такође не види кривицу своје земље објашњавајући да је Садам био „грозно зла особа и свет је боље место без њега”.