Готово двадесет земаља Европске уније могло би да следи одлуку Велике Британије и протера са своје територије одређени број руских дипломата, поводом случаја тровања руског обавештајца Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије, преноси лист „Тајмс“.

Та одлука могла би бити донета у понедељак, у склопу мера против Русије које је ЕУ донела на самиту одржаном у Бриселу, на иницијативу Лондона.

Бранка Латиновић, амбасадор Србије у пензији и члан Форума за међународне односе, за Спутњик оцењује да евентуално протеривање руских дипломата из земаља ЕУ представља најаву која свакако није охрабрујућа.

„У том случају, све иде као закон физике — акција и реакција. Русија ће реаговати и то ће, наравно, отворити нови талас неповољности у односима на европском континенту, односно између држава-чланица Европске уније и Русије, што ће додатно компликовати већ доста замршен контекст постојећих односа. Не сећам се да је у историји ЕУ и европских односа било оваквих најава, и то је свакако нешто што изненађује. Међутим, охрабрујућа је порука Пескова, саветника председника Путина, који је дао врло умерену изјаву због повлачења амбасадора ЕУ из Москве и рекао да очекује да се та питања разјасне“, каже Бранка Латиновић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да је евидентно да је сукоб између Русије и Запада отишао веома далеко.

„То можемо да закључимо и по овој јасној предизборној диверзији са циљем да се Путину нанесе штета и да се он сатанизује у тренутку када је било сигурно да ће он на изборима победити, и у време када Русија организује Светско првенство у фудбалу. Значи, у моменту када је светска пажња на разне начине усмерена ка Русији, циљ је био да се пусти најцрња могућа пропаганда против Москве“.

То што сада европске земље намеравају да заједнички делују, Анђелковићу говори о две ствари:

„Прва је да иза тога стоје озбиљни евроатлантских центри моћи који су извршили притисак на читав низ земаља да противно својим интересима делују против Русије. Друга је да је јасно да се овде ради о лажи. Да је у питању истина, онда би се деловало путем доказа, а не путем мера које подсећају на најгору фазу Хладног рата“, примећује Анђелковић.

Како каже, чим тако нечему прибегава, Европа јасно признаје да је свесна да је у питању лаж.

„Међутим, она мора да стане иза те лажи јер је то питање заједничког, условно речено ’злочиначког деловања‘, где свако мора да подели одговорност за нешто што је кршење свих норми“, категоричан је Анђелковић.

Бранка Латиновић, међутим, не мисли да се садашња ситуација може упоредити са Хладним ратом.

„Хладни рат је био у једној потпуно другој констелацији односа и средства комуникације између лидера била су сасвим другачија. Тада су постојали ’црвени телефони‘, управо да би се избегли ризици и опасности. Ово сада је нешто што свакако не доприноси релаксацији односа у Европи, која нам је потребна, пре свега односа између Европске уније и Руске Федерације, а шта је стварна позадина свега тога, остаје да се види. Мислим да је она мало дубља и нама непозната“, каже некадашња амбасадорка.

Занимљиво је, оцењује наша саговорница, да се тако чврсто реагује на нешто и да се толико пожурило и у контексту саме Организације за забрану хемијског наоружања.

„Морам да признам да не памтим да је једно такво питање тако брзо са Организације за забрану хемијског наоружања, где се увек одржава низ састанака и разматрају докази, пребачено у Савет безбедности УН. Мислим да стварни, дубоки разлози за све ово још увек нису испливали“, каже наша саговорница.

Латиновићева је, међутим, ипак уверена да простора за дипломатски маневар и релаксирање ситуације има.

„Председник аустријске владе Себастијан Курц рекао је да они против Русије неће уводити мере попут протеривања дипломата и да традиционално остају канал комуникације између Европске уније и Москве. То значи да увек постоји начин да се разлике и неспоразуми превазиђу“, поручује Бранка Латиновић.

И Драгомир Анђелковић верује да читава ситуација ипак неће отићи предалеко, иако ће се јако заоштрити. Русија ће, каже, одговорити, а Запад је на тај одговор спреман.

„После одговора Москве, Запад ће вероватно почети и да преговара. Запад је покушао да ослаби Путина и пошто у томе није успео, довољно је рационалан и свестан да настоји да избегне велике губитке. Мислим да је ово са западне стране само озбиљно дизање прашине да би се читава ствар јако загрејала, и да би деловало да ће сукоб кулминирати. Запад би онда имао изговор пред сопственом јавношћу да почне преговоре са Русијом. Они су свесни да Русију не могу да победе и да могу само да је гурну потпуно у загрљај Кини, а такође знају да су Русија и Кина заједно — озбиљан проблем за Запад“, уверен је Анђелковић.

Подсећања ради, Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија отровани су супстанцом А234 у граду Солсберију, а британске власти за инцидент оптужују Русију. Москва је у више наврата ове наводе демантовала и поручила да нема никакве везе са тровањем бившег обавештајца.