Поред Пелосијеве и група од 120 конгресмена и 17 сенатора САД захтева смену Трампа јер су његове присталице у среду упале у зграду Конгреса на Капитол хилу у Вашингтону, а том приликом више особа је у нередима изгубило живот. Демократе су догађаје означиле као „побуну против Америке“, а њихов вођа у Сенату САД Чак Шумер затражио је од потпредседника Мајка Пенса да смени Трампа с председничке функције.

Шта се може 25. амандманом

Према речима Милана Крстића са Факултета политичких наука, уредника портала „америчкиизбори.рс“, 25. амандман америчког Устава има шире значење и регулише читаву процедуру наслеђивања председника од стране потпредседника, уколико је председник спречен да обавља дужност.

„Он регулише и ситуације у којима је, рецимо, председник страдао. Наиме, овај амандман је и донет тим поводом, након убиства Џона Кенедија, јер је постојала потреба да се та правна празнина регулише и да се прецизира да потпредседник заправо постаје председник, а не само вршилац дужности председника у таквим случајевима. Само један део 25. амандмана прецизира ову околност у којој је председник неурачунљив, а то је ставка четири овог амандмана и да би се она активирала неопходно је да већина чланова администрације коју је председник изабрао, односно већина чланова његовог кабинета укључујући и потпредседника, констатује да је председник неурачунљив. До сада се то није догађало, односно од 60-тих година када је овај амандман усвојен па до данас нисмо имали овакве околности“, објашњава Крстић за Спутњик.

Колумнистиња „Недељника“ Љиљана Смајловић верује да ће демократе и неки републиканци наставити да инсистирају на Трамповој смени применом 25. амандмана, иако је он осудио нереде у Вашингтону и изјавио да се окреће мирном преносу власти.

Демократе су, подсећа, током четири године Трамповог мандата покушавале да у јавном мњењу изграде и докажу тезу да је он ментално нестабилан човек за кога је опасно да буде председник те да би га требало сменити, али да никада нису успели да изграде стварну подршку за тај предлог.

Међутим, како додаје, жеља Трампових противника да примене чувени „25-ти“ је  потпуно небитна јер је у овој ситуацији важно само шта мисли потпредседник Мајк Пенс, који би у случају Трампове смене преузео дужност председника.

„На Си-Ен-Ен-у је била вест да Ненси Пелоси, која ово јавно захтева, није успела да Мајка Пенса добије ни телефоном. Колико ми је познато, амерички потпредседник сматра да то није добра идеја нити решење, те да би то унело још више хаоса у садашњу ситуацију. Притом, када би Пенс и хтео да покрене 25. амандман, опет би му требало више од половине чланова Трамповог кабинета. Али, тај кабинет је почео да се осипа и већ су два члана поднела оставку, па би све то било релативно тешко извести. Тако да не верујем да ће он бити смењен помоћу овог амандмана, тим пре што није пропустио ни један рок када је реч о трансферу власти. Он је дозволио да савезне установе сарађују са Бајденовим тимом у предаји информација и смени институција много пре него што је јавно рекао да ће мирно предати власт“, категорична је саговорница Спутњика.

Коме одговара Трампова смена

Милан Крстић сматра да је позивање на 25. амандман више био одвраћајући фактор, како би Трамп био спречен да иде даље у неку врсту радикализације ситуације и како би се спречило да се евентуално, на дан инагурације Џозефа Бајдена, понове овакви протести.

Он не мисли да демократе верују да ће успети у томе да већина Трампове администрације председника прогласи неурачунљивим, а са друге стране, како додаје, делује да ни Џозеф Бајден не жели такав сценарио, јер му је у интересу да се страсти стишају и да покуша да помири нацију.

„Трамп је сада у дефанзиви, а уколико би се наставило са инсистирањем на томе да се он опозове то би могло додатно да разљути његове присталице. То Бајдену не одговара, али одговара неким људима у оквиру Демократске партије који сматрају да је неопходно послати симболичну поруку да нико не сме да наруши поредак. Председница Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси је главна у том радикалнијем приступу, као и неки чланови левог крила демократа. Али, то одговара и неким републиканцима који сматрају да је ово прилика да се Трамп једном за увек делегитимише и да би његовим опозивом пре истека мандата и симболички спречили да он надаље буде вођа Републиканске партије и да се можда опет, за четири године, на унутарстраначким изборима кандидује за председничког кандидата ове партије“, сматра Крстић.

Вођа демократа у америчком Сенату Чак Шумер поручио је да би, уколико потпредседник и влада одбију да реагују, Конгрес требало да изгласа опозив председника. Међутим, за тај потез демократама је потребна и подршка републиканаца, а међу онима који јавно позивају на опозив Трампа налази се само један републиканац – члан Представничког дома из Илиноиса Адам Кинзингер, који је такође предложио да се Трамп уклони из Беле куће јер није способан да води земљу.

Хоће ли Трамп кривично одговарати због нереда у Вашингтону

Али, 25. амандман можда није једини начин да се запечати политичка каријера одлазећег председника. Наиме, вршилац дужности америчког државног тужиоца Мајк Шервин рекао је да ће његова канцеларија размотрити подизање оптужнице против свакога ко је учествовао у нападу на Конгрес САД и да из тога не изузима ни председника Трампа.

На питање колико је реално да Трамп заиста буде кривично гоњен због нереда у Вашингтону, Љиљана Смајловић каже да ни један тужилац никада неће рећи да унапред искључује могућност да неко за нешто буде оптужен.

„Уколико се не појаве неки докази који страховито терете директно Трампа чини ми се незамисливим да у Америци неко буде кривично оптужен за то да је одговоран за поступке других људи са којима није директно договорио шта да раде. Тешко ми је да замислим да би америчко Министарство правде и тужилац користили доктрину објективне одговорности људи за туђе поступке, уколико не постоје јасни докази да је он организовао ту групу са циљем да уради ово што је урадила или да је тачно знао да ће они да ураде“, напомиње Љиљана Смајловић.

Она је мишљења да ово што се десило у Вашингтону не представља покушај државног удара, јер он подразумева да нека организована група, обично војна, служби безбедности или пак паравојна која располаже силом, употреби силу да би се свргла власт.

Милан Крстић међутим не искључује могућност да се покрене кривични поступак против председника Трампа, али такође не мисли да је лако утврдити његову кривичну одговорност за оно што се догодило.

„Политичка одговорност је оно што ће вероватно представљати неку врсту „тега“ за Доналда Трампа, јер се улазак његових присталица у институције не свиђа ни једном делу републиканаца који су прилично конзервативни и гнушају се руље која упада у институције. Видимо да су се од тога оградили и бројни припадници Републиканске партије – Мич Меконел, Линдзи Грејем, сенатор Котон и бројни дуги челници републиканаца. Имајући то у виду можемо рећи да је Трамп, на неки начин, себи овде нанео политичку штету, али мислим да нема довољно елемената за то да се докаже да је он и кривично одговоран. Он наиме никада у свом твиту није позвао на насилно упадање у институције, чак је и позивао на то да се не употребљава сила. За тако нешто би, дакле, морало да се докаже да је он имао план да се све то деси и да се изазову нереди“, закључује Милан Крстић.