Непристојна понуда из Џеде – шта ће одлучити Кремљ
Фото: Спутник
Највећа опасност могућег примирја у Украјини је што кијевски режим то може да искористи за додатно наоружавање западним оружјем, а истовремено може кршити све могуће споразуме о прекиду ватре како би за пропаст договора оптужио Русију, упозоравају руски експерти, пише Спутњик.
Због тога ће Кремљ морати добро да размисли да ли ће прихватити ову „(не) пристојну понуду“.
Услови објављени у Џеди после преговора представника САД и Украјине о окончању украјинског сукоба нису у складу са досадашњом позицијом Русије, која се залаже за трајни мир. Односно, у супротности су с више пута изреченим ставом Москве да до прекида ватре неће доћи док се не усагласе параметри општег споразума који може да обезбеди темеље за трајни мир.
Међутим, Вашингтон је већ после прве рунде преговора с Кијевом прогласио дипломатску победу – Украјина је спремна за моментални прекид ватре у замену за америчку војну помоћ, а „лопта је сада у дворишту Москве“.
„Јасно је да Русија мора десет пута да размисли о томе да ли треба то да прихвати, јер испоруке наоружања Украјини су обновљене, па самим тим ово иде у прилог Украјини, која ће покушавати да купе време, јер сада руска војска ослобађа једно насељено место за другим, а ови преговори и то примирје су заправо начин да се одржи кијевски режим. Због тога овде треба десет пута да размислимо да ли да прихватимо то примирје, јер, као и обично, Украјина може да обмане Русију или искористи то примирје да поново допуни своје залихе и тако даље“, каже руски експерт Константин Блохин.
Конкретно, Украјина је прихватила предлог САД за увођење 30-дневног прекида ватре, а заузврат Сједињене Државе ће прекинути паузу у пружању обавештајних података и испоруке оружја.
Да ли ће Русија ићи на компромис око успостављање примирја то већ зависи од руског руководства, констатује Блохин. Ако до тога дође, то ће бити под руским условима.
„Мислим да ако кренемо на то, онда треба да тражимо да буду одржани стварни преговори на којима ће се решавати судбина Украјине, њен неутрални статус и томе слично, а не треба дозволити да то буде неки ‘тајм-аут’ за Украјину и паузa како би попунила своје залихе муниције“, истиче Блохин.
Шта ако Москва одбије примирје
У случају да Владимир Путин одбије овај предлог о привременом прекиду ватре, то ће Запад искористити да представи Русију као главну препреку миру, а притисак на Москву ће се повећати.
Руски експерти сматрају да ће на Русију у будућим преговорима бити вршен притисак комбиновањем „штапа и шаргарепе“.
Такве претње су се већ чуле и из Вашингтона, а последњи који се по том питању огласио је амерички сенатор из Републиканске партије Линдзи Грем, у Русији уврштен на листу терориста и екстремиста, који је изјавио да ће Вашингтон применити „најстроже санкције“ уколико Русија одбије предложени прекид ватре у Украјини. Запретио је санкцијама које неће утицати само на Русију, већ и на земље које купују руску робу, укључујући нафту, гас и уранијум.
Међутим, амерички јастребови заборављају да Русија није Украјина, да њена преговарачка позиција није иста, и да се са Москвом не може разговарати с позиције силе, уценама и претњама. Русија је чврст преговарач и имаће своје услове.
„Треба поставити своје услове за примирје. Примирје значи да ће се пумпање Украјине оружјем наставити, а ми треба, рецимо, да тражимо да се те испоруке обуставе“, додао је Блохин.
Осим тога, једно од важних питања је питање гаранција да ће Кијев поштовати прекид ватре и шта ће бити ако га прекрши – хоће ли бити санкција?
Руски експерти дебатују око тога да ли Москва треба да пристане на примирје, посебно у тренутку када руска војска напредује и постиже огромне успехе у свим деловима фронта. Мишљења су различита, а једно од њих је и да ће Русија пристати на Трампов предлог о примирју, након што руске снаге потисну Украјинце из Курске области. Ако после овог периода Украјина не начини кораке ка миру све ће се наставити, али уз оптужбе да Кијев не жели мир. Уосталом, у Москви су свесни да се реални споразуми пишу на фронту.
Кијев већ капитулирао пред САД
Преговори су америчка иницијатива, којој се Руси нису противили, напротив – подржали су је. Сходно томе, сада су неопходни контакти између представника Русије и Сједињених Држава на прилично високом нивоу да би се утврдило какви су договори са Украјинцима постигнути на састанку у Саудијској Арабији и који су даљи кораци планирани. Одговори на ова питања омогућиће Москви да формулише свој став.
Кремљ је саопштио да Русија не жели да се истрчава када је реч о предложеном примирју у Украјини и сада чека информације од америчке стране.
„Већ сутра, како сам схватио, Виткоф треба да се сретне с Путином. Он ће, вероватно, доћи с овим предлогом о примирју, а даље све зависи од нашег. Ако прихвати, онда ће то бити уз много услова“, закључио је Блохин.
У суштини, оцене су и да је Кијев, „прогутавши“ понижење Владимира Зеленског које је доживео током посете Белој кући, потпуно капитулирао пред захтевима Вашингтона.
САД ће сигурно и убудуће користити такве полуге притиска као што је обустава испоруке оружја за решавање других питања, као што су одржавање избора у Украјини и договори око смене власти. Према мишљењу политиколога, ово је потврда и да европска подршка сама по себи није довољна и не може да замени помоћ Вашингтона.
Током посете Џеди, амерички државни секретар Марко Рубио је рекао да Русија и Украјина треба да буду спремне на „тешке“ одлуке у циљу завршетка сукоба, а да ће Украјина морати да направи уступке по питању територија. Према његовим речима, у свакој варијанти мировног споразума тешко да ће Кијев на границе из 2014., а Кијев не би требало да поставља максималистичке територијалне захтеве.
Он није прецизирао којих би територија Украјина морала да се одрекне, али је јасно да се ради о Криму, Доњецку, Луганску, Херсону и Запорожју, који су већ у саставу Русије и које се Москва никада неће одрећи.
Договор о украјинским ресурсима задржава значај, али најважније је постићи мир, нагласио је Рубио.
Додао је да питања размене заробљеника и хуманитарна ситуација треба да постану део преговора о прекиду украјинског конфликта.
