НЕМАЧКИ ПРИВРЕДНИЦИ ДЕМОКРАТАМА У ВАШИНГТОНУ: Одустаните од санкција због „Северног тока 2“
Брод за полагање цеви гасовода Северни ток 2, Академик Черски, у немачкој луци Мукран (фото: Sputnik/ Алексей Витвицкий)
Источни комитет немачке привреде обратио се председници Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси с предлогом да одустану од санкција према „Северном току 2“, пише немачки лист „Ханделсблат“.
Према писању листа, представници немачког пословног друштва са узнемирењем су сазнали да „демократе желе да уведу нове, екстратериторијалне санкције против пројекта гасовода и позивају Вашингтон да се уздржи од економских казни“.
„У Немачкој и немачкој привреди се, с победом Џоа Бајдена, велике наде полажу на обнову трансатлантског партнерства“, наводи се у писму.
Берлин се нада да ће побољшати трансатлантске односе за време Џоа Бајдена, међутим, он је противник пројекта, подсећају медији. Амерички Сенат сада разматра нове санкције усмерене против осигуравајућих компанија и ресора који се баве сертификацијом, а које сарађују на завршетку изградње гасовода „Северни ток 2“.
Шеф Одбора Бундестага за економију и енергетику Клаус Ернст недавно је рекао да не треба гајити илузију да ће, са доласком новог председника у САД, доћи и до промене у енергетској политици. Иницијатива пооштравања санкција долази и од републиканаца и од демократа.
Агенција Блумберг недавно је објавила да ће измена о новим мерама бити укључена у нацрт буџета за одбрану за фискалну 2021. годину, који би требало да буде усвојен до краја текуће календарске године.
Додаје се да ће постојеће санкције остати на снази.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и САД које желе да у Европској унији продају свој течни природни гас.
