НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Случај Наваљни личи на „лошу комедију“

У поређењу са догађајем о тровању руског блогера Алексеја Наваљног, бајке браће Грим су занимљивије и истинитије. Све личи на „лошу комедију“ у извођењу америчке ЦИА или британских тајних служби МИ6 или МИ5, Мосада или немачких специјалних служби, а можда и свих заједно, пише немачки „Контра магазин“.

Има много чудних дешавања у причи о тровању руског блогера Алексеја Наваљног, пише часопис. Како је познато, отров „Новичок“ се налазио на флаши из које је пио у хотелу. На аеродрому је схватио шта се догодило, чак је успео и да своје људе пошаље у собу како би они узели доказе.

Они су дошли у хотел и одмах узели праву флашу, иако их је тамо било неколико и то су највероватније урадили голим рукама. И – гле чуда! –нико није за пар минута у грчу и са пеном на устима пао мртав, наводе аутори чланка.

Чудно је и то што, када се Наваљни одјавио из хотела, собу нису очистиле собарице да би је припремиле за следећег госта, као што се обично ради у хотелима. У његовој соби све је остало нетакнуто.

Својевремено је совјетски хемичар Андреј Железњаков радио са супстанцом „Новичок“ и постао његова прва жртва. Није могао да хода, хронично су га болеле руке, добио је хепатитис, а онда и цирозу јетре, епилепсију и нападе депресије. Није могао да чита и није имао концентрацију, умро је после пет година.

„Новичком“ је био отрован и руски бизнисмен Иван Кивелиди 1995. године. Капљица отрова налазила се на његовој телефонској слушалици. Умро је не само он, већ и његова секретарица која је позвала хитну помоћ, као и лекар из мртвачнице који је вршио обдукцију.

Блогер је можда отрован нечим другим, што је требало да га привремено избаци из колосека, али и да преживи. Све остало је изрежирано.

Можда је потребно анализе Наваљног из Омска, где није пронађен отров, послати у Организацију за забрану хемијског оружја. Али и њој не треба веровати, јер ће они сами направити супстанцу и онда рећи да су пронашли отров. А резултате руских анализа никада неће признати и тврдиће да су оне измишљене.

„Каква је то подла игра!“, закључује аутор.